Турска у великом превирању

Масовна хапшења активних и пензионисаних официра, међу којима је и неколико адмирала и генерала, изазвала су напетост у Анкари. Јавност је у ишчекивању расплета садашњег све дубљег судара између владе и армије.

У Генералштабу је синоћ одржан ванредни састанак свих водећих официра досад недодирљиве армије, која је, први пут у модерној историји земље, дошла у ситуацију да се брани. У јавности се могу чути разне шпекулације поготово што је скуп одржан иза херметички затворених врата, после кога је издато штуро саопштење.

„Одржан је састанак свих генерала и адмирала на коме је размотрена озбиљна ситуација која је настала после садашње истраге у Истанбулу”, написано је само у саопштењу.

Поводом тог састанка, лист „Тараф” – који је први открио наводну војну заверу – на првој страни је данас објавио наслов: „Шта ви мислите. Да ли припремате војни удар”?

У последњих пет деценија армија је оборила четири владе. Поводом обновљених сумњи, начелник генералштаба Илкер Басбург је недавно изјавио да „време војних удара припада прошлости”.

Премијер Тајип Ердоган се одмах по повратку из посете Шпанији састао са својим замеником и министром унутрашњих послова. Никакви детаљи нису саопштени.

Садашња затегнутост се могла очекивати. Температура је подигнута после притварања, према најновијим открићима, укупно 50 активних и бивших официра међу којима је неколико генерала и адмирала. После саслушавања, која су још у току, формална оптужница је већ подигнута против четири адмирала, једног генерала и двојице пуковника, јавила је агенција Анадолија. Они су се нашли на удару после открића листа „Тараф”, који тврди да су 2003. године припремали војни удар. Планирали су били да петком, у време молитве, подметну бомбе у велике џамије у Истанбулу и да свесно испровоцирају грчку армију да обори један турски авион. То би изазвало пометњу у земљи, па би армија морала да интервенише.

У тој акцији је требало да учествује 60 официра, међу којима 29 генерала и адмирала. У генералштабу су демантовали то „откриће” тврдећи да је то био сценарио за једну велику војну вежбу.

Судари владе и армије нису новијег датума, сада су само продубљени. Прва хапшења официра су се десила пре годину и по дана, у оквиру обрачуна са екстремном националистичком групом „Ергенекон”. А све је, у суштини, почело 2002. године, када је, мимо очекивања, на власт дошла Партија правде и развоја, која има исламистичке корене. У армији и правосуђу – који су се самопрогласили за чуваре модерне републике – као да то још не могу да схвате и прихвате, иако се за ту странку сада изјашњава 47 одсто грађана.

На сцени је, заправо, судар две елите. На једној су страни старе секуларистичке структуре, које су, све досад, осам деценија, ведриле и облачиле у земљи. Оне сада грчевито настоје да сачувају раније стечене позиције, мада им премијер Ердоган, миц по миц, измиче тепих испод ногу.

Владајућа партија сада игра на карту већих верских слобода, које је својевремено Ататурк једним потезом, преко ноћи, пресекао стварајући секуларну републику. Тај заокрет садашње владе прихватају многи грађани, поготово у унутрашњости земље. Захваљујући либералној економској политици, она је стекла упориште и у пословном свету и све бројнијој средњој класи.

Премијер Ердоган, на таласу тог поверења, корак по корак, настоји да развласти старе структуре, пре свега да под контролу стави досад недодирљиву армију. Пошто је Турска кандидат за улазак у Европску унију, на руку му иду и међународне околности. Брисел од Анкаре тражи дубље реформе и, поред осталог, стављање војске под цивилну контролу.

Војислав Лалић