Masovna hapšenja aktivnih i penzionisanih oficira, među kojima je i nekoliko admirala i generala, izazvala su napetost u Ankari. Javnost je u iščekivanju raspleta sadašnjeg sve dubljeg sudara između vlade i armije.

U Generalštabu je sinoć održan vanredni sastanak svih vodećih oficira dosad nedodirljive armije, koja je, prvi put u modernoj istoriji zemlje, došla u situaciju da se brani. U javnosti se mogu čuti razne špekulacije pogotovo što je skup održan iza hermetički zatvorenih vrata, posle koga je izdato šturo saopštenje.

„Održan je sastanak svih generala i admirala na kome je razmotrena ozbiljna situacija koja je nastala posle sadašnje istrage u Istanbulu”, napisano je samo u saopštenju.

Povodom tog sastanka, list „Taraf” – koji je prvi otkrio navodnu vojnu zaveru – na prvoj strani je danas objavio naslov: „Šta vi mislite. Da li pripremate vojni udar”?

U poslednjih pet decenija armija je oborila četiri vlade. Povodom obnovljenih sumnji, načelnik generalštaba Ilker Basburg je nedavno izjavio da „vreme vojnih udara pripada prošlosti”.

Premijer Tajip Erdogan se odmah po povratku iz posete Španiji sastao sa svojim zamenikom i ministrom unutrašnjih poslova. Nikakvi detalji nisu saopšteni.

Sadašnja zategnutost se mogla očekivati. Temperatura je podignuta posle pritvaranja, prema najnovijim otkrićima, ukupno 50 aktivnih i bivših oficira među kojima je nekoliko generala i admirala. Posle saslušavanja, koja su još u toku, formalna optužnica je već podignuta protiv četiri admirala, jednog generala i dvojice pukovnika, javila je agencija Anadolija. Oni su se našli na udaru posle otkrića lista „Taraf”, koji tvrdi da su 2003. godine pripremali vojni udar. Planirali su bili da petkom, u vreme molitve, podmetnu bombe u velike džamije u Istanbulu i da svesno isprovociraju grčku armiju da obori jedan turski avion. To bi izazvalo pometnju u zemlji, pa bi armija morala da interveniše.

U toj akciji je trebalo da učestvuje 60 oficira, među kojima 29 generala i admirala. U generalštabu su demantovali to „otkriće” tvrdeći da je to bio scenario za jednu veliku vojnu vežbu.

Sudari vlade i armije nisu novijeg datuma, sada su samo produbljeni. Prva hapšenja oficira su se desila pre godinu i po dana, u okviru obračuna sa ekstremnom nacionalističkom grupom „Ergenekon”. A sve je, u suštini, počelo 2002. godine, kada je, mimo očekivanja, na vlast došla Partija pravde i razvoja, koja ima islamističke korene. U armiji i pravosuđu – koji su se samoproglasili za čuvare moderne republike – kao da to još ne mogu da shvate i prihvate, iako se za tu stranku sada izjašnjava 47 odsto građana.

Na sceni je, zapravo, sudar dve elite. Na jednoj su strani stare sekularističke strukture, koje su, sve dosad, osam decenija, vedrile i oblačile u zemlji. One sada grčevito nastoje da sačuvaju ranije stečene pozicije, mada im premijer Erdogan, mic po mic, izmiče tepih ispod nogu.

Vladajuća partija sada igra na kartu većih verskih sloboda, koje je svojevremeno Ataturk jednim potezom, preko noći, presekao stvarajući sekularnu republiku. Taj zaokret sadašnje vlade prihvataju mnogi građani, pogotovo u unutrašnjosti zemlje. Zahvaljujući liberalnoj ekonomskoj politici, ona je stekla uporište i u poslovnom svetu i sve brojnijoj srednjoj klasi.

Premijer Erdogan, na talasu tog poverenja, korak po korak, nastoji da razvlasti stare strukture, pre svega da pod kontrolu stavi dosad nedodirljivu armiju. Pošto je Turska kandidat za ulazak u Evropsku uniju, na ruku mu idu i međunarodne okolnosti. Brisel od Ankare traži dublje reforme i, pored ostalog, stavljanje vojske pod civilnu kontrolu.

Vojislav Lalić