Турско условљавање

Специјално за „Политику”

Влада у Анкари бојкотоваће Републику Кипар када Никозија, 1. јула 2012, преузме шестомесечну функцију председавајућег ЕУ, уколико се у међувремену не пронађе прихватљиво решење проблема на подељеном острву. „Нећемо прихватити председавање Јужног Кипра (како Турци називају Републику Кипар), који ми не признајемо. Ми ћемо замрзнути извештаје са ЕУ. Унија треба да размотри последице”, изјавио је премијер Тајип Ердоган, који се налази у посети самопроглашеној турској држави, на северу острва.

Ово је први излазак у свет премијера Ердогана од како је, 12. јуна, победио на парламентарним изборима и по трећи пут формирао владу. Он је боравио на острву, не случајно, 20. јула – на дан када је турска армија 1974. војно интервенисала на северу, како би се Турска „заштитила” од Грка.

Преговори о решењу кипарског проблема, који се годинама воде под покровитељством УН, нису одмакли од почетка. За премијера Ердогана – ту дилеме нема:

„Држава Кипар не постоји. Постоји грчка кипарска администрација и Турска република северни Кипар”, изјавио је он, без обзира на то што је Република Кипар чланица и УН и ЕУ.

Лидери две заједнице на Кипру Демитрис Христофијас и Дервиш Ероглу често се састају, али се и даље врте у круг.

Сви се, у принципу, слажу да треба ујединити две етничке заједнице, али разлике се јављају у томе како преиспитати унутрашње граничне линије. Спорна су и друга питања: повраћај имовине Грка који су били присиљени да напусте своја имања, шта ће се десити са турским колонистима, који су, у међувремену, доведени из Анадолије, да ли ће 35.000 турских војника остати на острву.

Преговоре о решењу проблема досад су свесно одуговлачили Турци, поготово бивши лидер кипарских Турака Рауф Денкташ. Премијер Ердоган, коме се жури, сада оптужује грчку страну да је она та која не жели решење. Подсетио је да су на референдуму 2004. Турци листом прихватили предлог УН за решење кипарског проблема, док су га Грци одбацили. „Они не желе референдум нити решење. Питамо се шта желе. Они (ЕУ) наградили су Грке (и примили их 2004. у унију), а ништа нису урадили за кипарске Турке на северу”, истакао је он.

Анкара не дозвољава бродовима и авионима Републике Кипар да користе њене луке и аеродроме, иако је потписала царински споразум са ЕУ. Због тога се већ нашла у полублокади: преговори о 18 поглавља су „на леду”, разговори се воде о 12, док је од 2005. успешно окончано само једно поглавље.

У Анкари се, очигледно, плаше још веће кризе у односима са ЕУ када Никозија преузме функцију председавајућег. Зато се инсистира да се преговори Грка и Турака на острву убрзају, како би се крајем ове године или почетком идуће на острву одржао референдум, на коме би се грађани изјаснили о предложеном решењу.

Генерални секретар УН Бан Ки Мун нашао се на мукама: он сада покушава да подстакне преговоре, који би могли да се нађу у ћорсокаку. „Лидери две заједнице су се договорили да убрзају преговоре о суштинским питањима”, изјавио је Мун после недавног трилатералног састанка.