Специјално за „Политику”

Пољска, земља која председава Европској унији, залаже се, ради финансијске стабилности и интеграције, за ургентне одговарајуће измене у том смеру темељног документа ЕУ – Лисабонског споразума. То је изјавио пољски премијер Доналд Туск и експлицитно се изјаснио за већу моћ Брисела.

„Као и све друге европске земље, Пољска је зависна од тога што се у еврозони дешава”, рекао је он и додао да би „јака улога Европске комисије (ЕК) и других институција ЕУ, посебно у економском управљању и финансијској дисциплини, била кључни инструмент”.

Овакво Тусково иступање антиципирао је пре неколико дана пољски министар спољних послова Радослав Сикорски, који се у Берлину заложио за јачање овлашћења ЕК и Европске централне банке (ЕЦБ), као и изразитије лидерско поступање Немачке у променама ради заштите евра.

Промена Лисабонског споразума, према Туску, требало би да омогући „ефективно управљање у еврозони” и „ојача органе који током актуелне финансијске кризе раде на консолидацији Европе”. Он је додао да је Варшава спремна да активно допринесе напорима за заштиту евра, „јер је то добро и за Пољску”.

Добри економски резултати Пољске или неке друге земље могу пропасти уколико Европа не нађе довољно снаге да спречи распад еврозоне. У том контексту Туск се заложио да се „прекине ланац привидне активности и инертности, маскираних иза стотина самита и сусрета на средње високом нивоу, који не доносе никакво задовољавајуће решење”.

Туск је на крају истакао да би поздравио предлог ако би Пољска, као и друге чланице ЕУ у којима се не плаћа евром, имале могућност да буду укључене у настојања да се осигура стабилност еврозоне. Наравно, пре свега зато што би пропаст евра имала негативан утицај и на Пољску. У том духу су се ових дана изјаснили и  представници владе Данске која од Нове године преузима председавање Европској унији, а која такође још има властиту валуту – данску круну.

Пољска економија изненадила је поново аналитичаре – овај пут са резултатима у трећем кварталу ове године. У том периоду се, наиме, њен бруто друштвени производ (БДП) повећао у односу на исти период лане за 4,2 одсто. Аналитичари су, наиме, предвиђали да ће највећа посткомунистичка економија у ЕУ у трећем кварталу успорити раст са 4,3 у претходном другом кварталу на четири одсто.

„С обзиром на то што се догађа у Европи, мора се признати да је пољска економија у одличној кондицији”, реаговао је с очигледним задовољством на објављене податке гувернер пољске централне банке Марек Белка.

Ови резултати указују да би пољска привреда могла, упркос успоравању у другом делу године, да оствари за целу ову годину стопу економског раста од више од четири одсто, што је убедљиво најбржи раст у ЕУ. Међутим, идуће године ова најдинамичнија привреда у ЕУ, која је од свих нових чланица најбоље искористила предности ступања у ЕУ, очекује нижи раст због дужничке кризе у еврозони која је довела, између осталог, и до пада вредности пољског злота.

Милан Лазаревић