Од нашег сталног дописника
Бањалука, 7. фебруара  – Постојање изолованих енклава, као што је она у Горњој Маочи, у којима се шире идеје које су у другим деловима света већ довеле до масовних злочина, представљало би безбедносни ризик и Босну и Херцеговину и за њено окружење. Ово је, коментаришући полицијску акцију „Светлост”, у којој је ухапшено седам вехабија у Горњој Маочи, нашем листу изјавио новинар из Зенице и аутор књиге „Гариби – муџахедини у Босни и Херцеговини од 1992. до 1999.” Есад Хећимовић.

Ухапшене вехабије, чији је вођа Нусрет Имамовић, осумњичене су за напад на територијалну целовитост и уставни поредак БиХ, за изазивање националне, расне и верске мржње, раздора и нетрпељивости и недозвољено држање оружја или експлозивних средстава.

Хећимовић је рекао да „полиција и тужиоци не треба да буду пасивни када неко својим следбеницима даје инструкције о томе када и колико често треба предузимати самоубилачке нападе” . Према његовим речима „низ енклава, као што је она у Маочи, налази се на међуентитетској линији разграничења или на етничким границима унутар Федерације БиХ и представљају безбедносни ризик за подстицање међунационалних сукоба”. „Тако је и ова група у Горњој Маочи повезивана у јавности са нападима на Србе и Хрвате у околици Брчког, нападима на новинаре или ширењем мржње”, нагласио је наш саговорник.

Указујући да овај проблем није настао недавно, већ у току рата, Хећимовић је рекао: „У Босни и Херцеговини су и раније постојале сличне енклаве. Према важећим пресудама судова у БиХ у случају експлозије ауто-бомбе у Мостару 1997. године и бугојанске групе, у енклавама као што су биле Жељезно Поље код Жепча и Бочиња код Маглаја, припремани су терористички напади и атентати.”

Хећимовић је подсетио да ни до „данас нису идентификовани одговорни за масовно погубљење заробљених српских војника, јер су они, наводно, били у једној таквој енклави у Жељезном Пољу”. „У Бочињи, у којој су се после рата населили муџахедини, полицијска станица је отворена тек у септембру 1996. и то  на директан захтев америчке амбасаде, због претњи грађанима САД.  Још је активна истрага Федералног истражног бироа о увиству америчког држављанина Вилијама Џеферсора, у новембру 1995. и отмице двојице норвешких држављана од стране муџахедина из такозване 'Калесијске групе'. Оваквих и сличних примера, нажалост, има много”, констатовао је Хећимовић.

Он се осврнуо и на положај вехабијске заједнице из Горње Маоче унутар Исламске верске заједнице БиХ. „Ова група је раније, пре полицијске и тужилачке акције, маргинализована и изолована од главних исламских токова у БиХ, у којој постоје различите селефијске групе о чијем интегрисању у друштво дебата и даље траје. Ове групе не могу да намећу своја правила другима, али ни њих не треба криминализовати само због њихових уверења”, рекао је Хећимовић.

Он је мишљења да „политичке и верске вође не треба да користе операцију 'Светлост' за придобијање гласова унутар своје групе”.  

„Питања безбедности и владавине права они не треба да политизују. Одговор није ни дозвољавање шире исламизације како би се наводно подржао исламски легитимитет умерених верских вођа који ће изоловати и контролисати екстремисте. Позивање на културни релативизам не треба да онемогућава и блокира владавину права”, нагласио је Есад Хећимовић.