Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – „Milane, ako stvari ostanu kakve su sada, ja ću biti prvi predsednik u istoriji koji je u kampanji za reizbor obezbedio manje novca od svog protivnika…”

Ovako počinje pismo poslato elektronskom poštom koje potpisuje Barak Obama, a koje je stiglo u inboks ovog dopisnika, čija se adresa nekim volšebnim putevima našla na listi Demokratske stranke.

U cirkularu koji je sasvim sigurno poslat na nekoliko miliona adresa, Obama uz konstataciju da kampanja Mita Romnija dobija više novca od njegove, poručuje i da „tu matematiku nije teško razumeti”. Gotovo tri četvrtine novca u kasi njegovog izbornog štaba potiče od darodavaca koji su prilagali manje od 1.000 dolara, dok je više od tri četvrtine Romnijevih donatora davalo više od toga.

Predsednik na kraju članove svoje partije i pristalice sokoli da rivali mogu da potroše i deset puta više, ali da uprkos tome ne mogu da pobede. Naravno, kao i prethodna pisma ove vrste, i ovo se završava apelom za donaciju od tri dolara – i više.

Obamina poruka je najnovija potvrda već evidentne činjenice da se u predsedničkoj trci zbila značajna promena. Pošto je dugo vodio i u predizbornom rejtingu i u izbornom budžetu, on je počeo da zaostaje na oba fronta. Najnovije istraživanje koje su zajednički sproveli „Volstrit džornal” i TV mreža En-Bi-Si, pokazalo je da je njegova prednost nad Romnijem smanjena na samo tri odsto, što znači da je na nivou statističke greške. Trenutno Obama vodi sa 47 prema 43 procentna poena.

Obama je u kampanji 2008, koja ga je dovela do istorijske pobede, potrošio tada rekordnih 745 miliona dolara, a početak ove doneo je prognoze da će biti prvi kandidat u istoriji koji će za reizbor potrošiti milijardu.

Sve je međutim izvesnije da će republikanci imati na raspolaganju više dolara – po nekim procenama čak tri puta više – za ubeđivanje birača, kroz agresivno TV oglašavanje, korišćenje novih komunikacionih tehnologija (internet i društvene mreže), kao i za klasično agitovanje od vrata do vrata. Prema medijskim spekulacijama, Romni bi mogao da do novembra u kampanji potroši čak 1,3 milijarde, od čega bi najznačajniji deo bile donacije američkih tajkuna i prilozi korporacija.

Vrata za ovakav politički angažman velikog biznisa otvorena su 2010, presudom Vrhovnog suda po kojoj pojedinci i korporacije mogu da troše neograničeno za izbor ili poraz nekog kandidata, sa samo jednim uslovom: da ne daju direktno njima, nego njihovim „političkim akcionim komitetima”.

„Njujork tajms” je ovih dana citirao Freda Verthajmera, političkog aktivistu poznatog po zalaganju za reformu izbornog finansiranja, koji prognozira da će obe partije za pobedu svojih kandidata na predsedničkim i kongresnim izborima koji se održavaju 6. novembra, ukupno potrošiti fantastičnih šest milijardi dolara.

To u ovom momentu ne izgleda realno, s obzirom na to da su oba tabora dosad prikupila samo 1,2 milijarde, ali s obzirom da se u finišu troši najviše, sasvim je izvesno da će ovogodišnji izbori u ovom pogledu postaviti novi rekord.

Da li to znači da će dolari biti važniji od glasova? Kako stvari stoje, još su bitne i ličnosti kandidata. Pomenuto istraživanje poslovnog dnevnika i poznate televizije, pored osnovnih brojki navodi i nalaze po kojima je Obamina prednost izraženija u „državama bojištima”, onima koje nisu podrazumevajući plen ni republikanaca ni demokrata. Takođe, današnji predsednik je generalno prihvatljiviji kao ličnost za većinu birača, mada će od toga u novembru biti mnogo važnija procena da li će američkoj ekonomiji biti bolje sa njim ili Romnijem kao glavnim kormilarom.