Madrid, Pariz – Francuska policija uhapsila je Fransiska Havijera Lopesa Penju (49), za koga se veruje da je politički lider militantne baskijske grupe ETA, potvrdila je juče španska policija. Jedan od četvorice uhapšenih prethodne noći nedaleko od Bordoa, grada na jugozapadu Francuske, u akciji protiv baskijske separatističke organizacije ETA, verovatno je vođa njenog političkog rukovodstva, izjavio je u Madridu izvor iz španske antiterorističke službe.

Isti izvor dodao je da su u akciji hapšenja, koja je bila usmerena na političku strukturu ETA, učestvovale policije Francuske i Španije.

Glavnog uhapšenog, za koga se veruje da je politički šef ETA, Havijera Lopesa Penju, sa pseudonimom „Tijeri”, Ministarstvo unutrašnjih poslova Španije smatra jednim od autora spektakularnog atentata na madridski aerodrom u decembru 2006, kada su poginule dve osobe. Tom akcijom je ETA prekršila trajni prekid vatre proglašen devet meseci ranije. Iako je učestvovao u pregovorima ETA i vlade Španije 2006, Lopes Penja, koji je u bekstvu od 1983. i živi u ilegali duže od 20 godina, odgovoran je za više oružanih napada. Veruje se da je on naredio da baskijska grupa u junu 2007. prekine 14-mesečni prekid vatre.

„Tijeri” je političko vođstvo preuzeo 2006, u vreme kada su propali pregovori ETA i španske vlade o prekidu vatre. Tada je nasledio Hosea Antonija Uruteketsea, poznatog kao Hose Ternera, sa kojim je vodio vojnu strukturu organizacije. Rođen 30. maja 1958, poznat i pod imenima Marsel i Pjer, „Tijeri” se 1980. pridružio ETA. Tri godine kasnije bio je uhapšen i osuđen, ali po izlasku iz zatvora nastavio je sa tajnim aktivnostima i 1993. postao jedan od vođa ilegalnog aparata ETA, posebno zadužen za skrivanje oružja i eksploziva.

Posle toga pobegao je na Kubu, a po povratku u Evropu ušao je u vrh ETA. Bio je zadužen za brigu o rezervnim grupama ETA i obuku aktivista, da bi konačno postao vojni lider separatista.

Hapšenje „Tijerija” najteži je udarac koji je ETA zadobila od oktobra 2004, kada je na jugozapadu Francuske uhapšen bivši prvi čovek te organizacije Mikel Albisu, poznat kao Mikel Anka.

Ovo je samo jedno u nizu hapšenja pripadnika ETA posle kolapsa mirovnog procesa, koji je pokušala da pokrene socijalistička vlada u Madridu.

Španski ministar unutrašnjih poslova Alfredo Peres Rubalkaba pozdravio je hapšenje Lopesa Penje rekavši da je on „po svemu sudeći osoba koja u ETA snosi najveću krivicu – političku i vojnu”.

ETA je preuzela odgovornost za bombaški napad, izveden u ponedeljak u Bilbau, ekonomskoj prestonici španskog baskijskog regiona, koji je prouzrokovao znatnu štetu na zgradama, ali u kome nije bilo povređenih.

Napad se dogodio veče uoči sastanka između španskog premijera Hose Luisa Rodrigesa Sapatera i premijera baskijskog regiona Huana Hosea Ibaretksea tokom koga je Sapatero ponovo odbacio baskijski plan za suverenitet.

ETA je takođe optužena za bombaški napad 14. maja u kome je život izgubio jedan policajac, a četiri osobe ranjene ispred policijske kasarne u Legutijanu, u blizini Vitorije, regionalne baskijske prestonice.

Francuska ministarka unutrašnjih poslova Mišel Alio Mari izrazila je veliko zadovoljstvo zbog akcije hapšenja četvorice osumnjičenih pripadnika ETA među kojima je i „jedan od istorijskih vođa” te baskijske separatističke organizacije. Ministarka je, kako se navodi u saopštenju, istakla da ta hapšenja još jednom pokazuju „značaj međunarodne saradnje u borbi protiv terorizma”.

Pored Lopesa Penje, uhapšeni su i Ainoa Ozaeta Mendiondo, Igor Suberbiola i Hon Salaberija. Policija je tokom akcije takođe zaplenila pištolje i kompjuter.

Španski mediji javili su da je Ozaeta bila maskirana žena koja je u video-poruci ETA u junu 2007. dala zvanično saopštenje o prekidu primirja.

Salaberija je bivši regionalni zakonodavac Batasuna, zabranjenog političkog krila ETA.

Skraćenica ETA nastala je od izraza „Euskadi ta askatasuna” koji u prevodu sa baskijskog znači: „Baskijska domovina i sloboda”. Ova naoružana nacionalistička, separatistička organizacija, osnovana je 1959, a njen glavni cilj jeste nezavisnost Baskije od Španije i Francuske.

ETA gotovo četiri decenije vodi oružanu borbu za nezavisnost Baskije. Prema zvaničnim španskim podacima, ETA je od 1968. godine ubila više od 830 osoba, među kojima su bili i zvaničnici, i izvela nekoliko desetina otmica. Više od 700 pripadnika te organizacije nalazi se u zatvorima u Španiji, Francuskoj i drugim zemljama.