Britanska baronica Ketrin Ešton (1956) prva je žena na čelu diplomatije Evropske unije i prva koja će uporedo obavljati posao potpredsednika Evropske komisije. Zvanični predlog za njeno imenovanje na prestižnu funkciju iznenadio je mnoge, pa i nju samu, kako je rekla. Malo ko je zaista očekivao da će posle Havijera Solane, koji je na istoj dužnosti proveo 10 godina, u fotelju sesti neko gotovo nepoznat široj evropskoj javnosti.

Baronica Ešton rođena je u Apholandu u Engleskoj u porodici radnika na ugljenokopima. Posle završene rudarskotehničke škole u Viganu otisnula se na studije u London, gde je najpre učila ekonomiju, a zatim 1977. godine diplomirala sociologiju. Bila je prva u svojoj porodici koja je pohađala univerzitet.

Odmah po završetku studija uključila se u nacionalnu kampanju za nuklearno razoružavanje, najpre kao administrator, zatim kao blagajnik, a naposletku i kao potpredsednik organizacije. Uporedo je radila kao poslovni savetnik i menadžer i lako stizala do čelnih funkcija u različitim kompanijama. Bila je posvećena borbi protiv nejednakosti u poslovanju, pravima dece, a snažno se zalagala za jednaka prava invalida.

Devedesetih godina započeo je njen tihi politički uspon, a 1999. godine zahvaljujući inicijativi laburističkog premijera Tonija Blera dodeljena joj je plemićka titula i postala je baronica od Apholanda. U Domu lordova britanskog parlamenta, desetak godina kasnije postala je predsedavajuća i odigrala ključnu ulogu kojom je doprinela da tradicionalno konzervativna institucija prihvati ratifikaciju reformskog Lisabonskog ugovora.

Predsednik EK Žoze Manuel Barozo nikako nije mogao ostati ravnodušan prema ovim njenim zaslugama, ali i načinu na koji je od 2008. godine obavljala dužnost komesara za trgovinu. Kada je krajem novembra na briselskom samitu EU Bler ispao iz trke za evropskog predsednika, a Eštonova predložena za Solaninog naslednika, Barozo nije skrivao zadovoljstvo što će baronica postati njegova desna ruka.

Baronici nije smetalo što ju je šef u prvom javnom pojavljivanju oslovio sa „Keti”, kao i što je javnost isprva na nož dočekala njenu kandidaturu zamerajući joj pre svega neiskustvo u spoljnoj politici. Ostala je pribrana i nasmejana i tokom prošlonedeljnog tročasovnog intervjua u EP uprkos tome što na mnoga pitanja poslanika koji odlučuju o njenom imenovanju nije znala konkretne odgovore. Umesto velikih reči ona je odabrala „tihu diplomatiju”, kako je sama rekla, a prema informacijama iz EP to će biti dovoljno za zvaničnu potvrdu njenog petogodišnjeg mandata.

Udata je za novinara s kojim ima dvoje dece i još troje koje su usvojili.