Британска бароница Кетрин Ештон (1956) прва је жена на челу дипломатије Европске уније и прва која ће упоредо обављати посао потпредседника Европске комисије. Званични предлог за њено именовање на престижну функцију изненадио је многе, па и њу саму, како је рекла. Мало ко је заиста очекивао да ће после Хавијера Солане, који је на истој дужности провео 10 година, у фотељу сести неко готово непознат широј европској јавности.

Бароница Ештон рођена је у Апхоланду у Енглеској у породици радника на угљенокопима. После завршене рударскотехничке школе у Вигану отиснула се на студије у Лондон, где је најпре учила економију, а затим 1977. године дипломирала социологију. Била је прва у својој породици која је похађала универзитет.

Одмах по завршетку студија укључила се у националну кампању за нуклеарно разоружавање, најпре као администратор, затим као благајник, а напослетку и као потпредседник организације. Упоредо је радила као пословни саветник и менаџер и лако стизала до челних функција у различитим компанијама. Била је посвећена борби против неједнакости у пословању, правима деце, а снажно се залагала за једнака права инвалида.

Деведесетих година започео је њен тихи политички успон, а 1999. године захваљујући иницијативи лабуристичког премијера Тонија Блера додељена јој је племићка титула и постала је бароница од Апхоланда. У Дому лордова британског парламента, десетак година касније постала је председавајућа и одиграла кључну улогу којом је допринела да традиционално конзервативна институција прихвати ратификацију реформског Лисабонског уговора.

Председник ЕК Жозе Мануел Барозо никако није могао остати равнодушан према овим њеним заслугама, али и начину на који је од 2008. године обављала дужност комесара за трговину. Када је крајем новембра на бриселском самиту ЕУ Блер испао из трке за европског председника, а Ештонова предложена за Соланиног наследника, Барозо није скривао задовољство што ће бароница постати његова десна рука.

Бароници није сметало што ју је шеф у првом јавном појављивању ословио са „Кети”, као и што је јавност испрва на нож дочекала њену кандидатуру замерајући јој пре свега неискуство у спољној политици. Остала је прибрана и насмејана и током прошлонедељног трочасовног интервјуа у ЕП упркос томе што на многа питања посланика који одлучују о њеном именовању није знала конкретне одговоре. Уместо великих речи она је одабрала „тиху дипломатију”, како је сама рекла, а према информацијама из ЕП то ће бити довољно за званичну потврду њеног петогодишњег мандата.

Удата је за новинара с којим има двоје деце и још троје које су усвојили.