Danska policija suzbija nadiranje demonstranata (Foto AFP)

Dok međunarodna javnost i dalje iščekuje da li će dolaskom svetskih lidera na završnicu Konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama ipak dovesti do nekog dogovora o borbi protiv globalnog zagrevanja, na ulicama danske prestonice traje pravi rat između policije i demonstranata. U sukobima oko Bela centra u kojem se održava klimatski samit, danska policija je uhapsila više od 230 ljudi, pri čemu je u sprečavanju da demonstranti uđu Bela centar koristila palice i suzavac.

Nezadovoljni sporim postizanjem dogovora predstavnika 192 države na klimatskom samitu, oko 300 demonstranata je juče pre podne pokušalo da uđe u Bela centar sa zadnje strane, ali je policija brojne učesnike protesta uhapsila i sprečila njihov upad.

Međutim, sat kasnije je oko 3.000 demonstranata stiglo iz protestne šetnje Kopenhagenom do glavnog ulaza u Bela centar gde se nalazi kordon policije. Budući da je prethodnog dana organizacija „Akcija za klimatsku pravdu”, koja predvodi protest, najavila da će protestna šetnja biti završena ulaskom demonstranata u prostor gde se održava samit UN i da „neće dozvoliti da ih zaustave bilo kakve fizičke prepreke”, policija je najpre pokušala da potisne demonstrante guranjem i fizičkim preprekama. Kako prenosi Bi-Bi-Si, ubrzo su policajci uzvukli palice i upotrebili suzavac u spreju kako bi potisnula demonstrante.

Dok se policija borila sa njima, javnost je bila iznenađena time što je danska ministarka Koni Hedegard podnela ostavku na mesto predsedavajućeg samitu. Ipak, ubrzo je zvanično izjavila da je taj njen potez samo „proceduralan” jer mesto predsedavajućeg ustupa premijeru Laru Lokeu Rasmusenu.

„Sa toliko šefova država i vlada koji dolaze, prikladno je da premijer Danske predsedava”, rekla je Hedegardova, prenosi Rojters.

Osim toga, u Bela centru je juče bilo problema i oko sesije „na visokom nivou”, jer su se predstavnici nekoliko zemalja u razvoju žalili na proceduralne probleme i zbog toga što nacrt sporazuma oko kojeg bi trebalo pregovarati nije prošao sve neophodne konsultacije.

Ipak, ono što je izvesno jeste činjenica da bi ključne elemente eventualnog novog klimatskog dogovora tek trebalo usaglasiti i da se mnogo očekuje od šefova država i vlada. Od njih se očekuje da postignu dogovor oko toga koliko će bogate zemlje ponuditi siromašnima za nove čiste tehnologije, koliko će biti propisano smanjenje ispuštanja štetnih gasova, kao i porast globalne temperature.

Da je rezultat neizvestan svedoči i izjava britanskog premijera Gordona Brauna u Kopenhagenu da je vreme do kraja konferencije „kritično”. Pred put u dansku prestonicu američki predsednik Barak Obama je poručio da je uveren da će „operativni sporazum” o smanjenju emisije ugljen-dioksida biti postignut, dok mu je iz Kopenhagena stigao svojevrsni izazov od francuskog predsednika Nikole Sarkozija. On je pozvao Obamu da podrži izdvajanje finansijske pomoći za siromašne zemlje, ističući Obamino liderstvo i da „lider nije sledbenik” već „osoba koja pokazuje put kojim treba ići”.

„Predsednik Obama često govori o svojim vezama sa Afrikom. Sad je prilika da to dokaže”, rekao je u Kopenhagenu Sarkozi, prenose američki mediji.

Francuski predsednik je rekao da će Francuska i Evropa želeti da se izdvoji 10 milijardi evra godišnje za pomoć Africi u borbi protiv posledica klimatskih promena u periodu od 2010. do 2012. godine. Prema svemu sudeći, u želji da medijski istakne svoju lidersku poziciju, Sarkozi je sa etiopijskim premijerom Melesom Zenavijem uputio apel Konferenciji o klimatskim promenama u Kopenhagenu, pozivajući i druge zemlje da prihvate njihovu inicijativu za reforme.

Francuska i Etiopija, koja zastupa Afriku, zalažu se za reforme i inicijative koje obuhvataju obavezu da se do 2050. godine ispuštanje ugljen-dioksida smanji na polovinu nivoa iz 1990. godine, kao i izdvajanje sume od 30 milijardi dolara koja bi delimična bila utrošena na suzbijanje uništavanja šuma u zemljama u razvoju. Međutim, sva je prilika da će za uspeh konferencije biti ključan dogovor SAD i Kine.