Данска полиција сузбија надирање демонстраната (Фото АФП)

Док међународна јавност и даље ишчекује да ли ће доласком светских лидера на завршницу Конференције Уједињених нација о климатским променама ипак довести до неког договора о борби против глобалног загревања, на улицама данске престонице траје прави рат између полиције и демонстраната. У сукобима око Бела центра у којем се одржава климатски самит, данска полиција је ухапсила више од 230 људи, при чему је у спречавању да демонстранти уђу Бела центар користила палице и сузавац.

Незадовољни спорим постизањем договора представника 192 државе на климатском самиту, око 300 демонстраната је јуче пре подне покушало да уђе у Бела центар са задње стране, али је полиција бројне учеснике протеста ухапсила и спречила њихов упад.

Међутим, сат касније је око 3.000 демонстраната стигло из протестне шетње Копенхагеном до главног улаза у Бела центар где се налази кордон полиције. Будући да је претходног дана организација „Акција за климатску правду”, која предводи протест, најавила да ће протестна шетња бити завршена уласком демонстраната у простор где се одржава самит УН и да „неће дозволити да их зауставе било какве физичке препреке”, полиција је најпре покушала да потисне демонстранте гурањем и физичким препрекама. Како преноси Би-Би-Си, убрзо су полицајци узвукли палице и употребили сузавац у спреју како би потиснула демонстранте.

Док се полиција борила са њима, јавност је била изненађена тиме што је данска министарка Кони Хедегард поднела оставку на место председавајућег самиту. Ипак, убрзо је званично изјавила да је тај њен потез само „процедуралан” јер место председавајућег уступа премијеру Лару Локеу Расмусену.

„Са толико шефова држава и влада који долазе, прикладно је да премијер Данске председава”, рекла је Хедегардова, преноси Ројтерс.

Осим тога, у Бела центру је јуче било проблема и око сесије „на високом нивоу”, јер су се представници неколико земаља у развоју жалили на процедуралне проблеме и због тога што нацрт споразума око којег би требало преговарати није прошао све неопходне консултације.

Ипак, оно што је извесно јесте чињеница да би кључне елементе евентуалног новог климатског договора тек требало усагласити и да се много очекује од шефова држава и влада. Од њих се очекује да постигну договор око тога колико ће богате земље понудити сиромашнима за нове чисте технологије, колико ће бити прописано смањење испуштања штетних гасова, као и пораст глобалне температуре.

Да је резултат неизвестан сведочи и изјава британског премијера Гордона Брауна у Копенхагену да је време до краја конференције „критично”. Пред пут у данску престоницу амерички председник Барак Обама је поручио да је уверен да ће „оперативни споразум” о смањењу емисије угљен-диоксида бити постигнут, док му је из Копенхагена стигао својеврсни изазов од француског председника Николе Саркозија. Он је позвао Обаму да подржи издвајање финансијске помоћи за сиромашне земље, истичући Обамино лидерство и да „лидер није следбеник” већ „особа која показује пут којим треба ићи”.

„Председник Обама често говори о својим везама са Африком. Сад је прилика да то докаже”, рекао је у Копенхагену Саркози, преносе амерички медији.

Француски председник је рекао да ће Француска и Европа желети да се издвоји 10 милијарди евра годишње за помоћ Африци у борби против последица климатских промена у периоду од 2010. до 2012. године. Према свему судећи, у жељи да медијски истакне своју лидерску позицију, Саркози је са етиопијским премијером Мелесом Зенавијем упутио апел Конференцији о климатским променама у Копенхагену, позивајући и друге земље да прихвате њихову иницијативу за реформе.

Француска и Етиопија, која заступа Африку, залажу се за реформе и иницијативе које обухватају обавезу да се до 2050. године испуштање угљен-диоксида смањи на половину нивоа из 1990. године, као и издвајање суме од 30 милијарди долара која би делимична била утрошена на сузбијање уништавања шума у земљама у развоју. Међутим, сва је прилика да ће за успех конференције бити кључан договор САД и Кине.