Ruski predsednik Vladimir Putin predlaže Evropljanima stvaranje jedinstvenog tržišta koje bi se prostiralo od Atlantskog do Tihog okeana, pijacu na kojoj bi se promet merio trilionima evra.

Poziv dolazi u trenutku kada EU broji teške dane. Finansijska kriza dovela je neke članice na ivicu bankrota. Grčka, Španija, Italija, Portugalija... deo su nevolja koje pritiskaju Stari kontinent.

Rusija u takvim okolnostima ne može da se uljuljkuje saopštenjima prema kojima njena privreda funkcioniše bez potresa jer kao najveći izvoznik energenata na kontinentu i te kako zavisi od toga gde će ih Evropljani kupovati, i u kojoj količini.

Kako piše „Vašington post”, recesija u Evropi radikalno će smanjiti tražnju energenata i dovesti do pada njihove cene. „Kao rezultat, vlada (Rusije) biće prinuđena da znatno smanji rashode, što bi moglo da doprinese nesigurnosti u društvu, a samim tim i pojave socijalnog nezadovoljstva”, navodi analitičar Keti Lali.

O širenju krize na istok govori se i u izveštaju Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD): negativni efekti evropskih dešavanja odraziće se kroz smanjenje cena sirovina ali i kroz pad spremnosti da se ulaže u Rusiju.

Prema majskim prognozama EBRD-a, rast ruske ekonomije trebalo je da dostigne 4,2 odsto u ovoj, i 4,3 procenta u narednoj godini, ali poslednje prognoze su brojeve snizile na 3,1, odnosno 3,3 odsto.

Privlačenje inostranog kapitala jedna je od ključnih stavki u novom Putinovom predsedničkom mandatu. Ruskoj ekonomiji su za opstanak neophodni i novi finansijeri i nove tehnologije. Era energenata, jevtinih za domaću upotrebu a skupih za korisnike sa druge strane granice, neće trajati doveka.

Ali, da bi ušla u evropsku utakmicu Rusija mora da popravi imidž partnera sa kojim nije lako praviti posao. Prema statistici koju je obelodanila Svetska banka, od 183 države Rusija je po poslovnosti tek na 120. mestu.

Ipak, ovu procenu ne bi trebalo primati bez rezerve. Prema rečima Lijama Haligena iz „Prosperiti kapital menadžmenta”, trenutno najaktivnijeg investitora u Rusiji, ova zemlja je na 13. mestu po ispunjavanju dogovorenog.

Poslovnu klimu u Rusiji najviše kvari rasprostranjenost korupcije, na svim nivoima. Od povezanosti sa najvišim političkim krugovima u državi takođe umnogome zavisi uspešnost poslovanja.

Ipak, ono što privlači strane investitore jeste mogućnost pozamašne zarade. Ne čudi stoga što se ruski kapital, koji je zemlju napustio u vreme pljačkaške privatizacije državnih preduzeća devedesetih godina, sada vraća u domovinu – ovaj put kao strana investicija. Računice su pokazale da je tokom protekle tri decenije iz zemlje izneto nešto manje od 800 milijardi dolara.

Počelo u je vreme „perestrojke” pod rukovodstvom poslednjeg sovjetskog predsednika Mihaila Gorbačova, a nastavljeno za vreme njegovog naslednika, prvog ruskog šefa države Borisa Jeljcina. Bilo je to vreme uspona oligarha poput Borisa Berezovskog, Mihaila Hodorkovskog, Vladimira Gusinskog, a potom i Romana Abramoviča, Olega Deripaske, Mihaila Prohorova.

Ruski bogataši postali su sinonim za raskoš i raskalašnost. Korupcija je postala regularan oblik ponašanja.

Sa takvim manirima na evropsku pijacu se ne može. Ponovnim dolaskom na vlast Putin se zarekao da će stvari promeniti iz korena. Strani investitori su ovo obećanje primili k znanju, ali čekaju dokaze da će rečeno biti i ispunjeno.

Ako se to dogodi, onda se ni ideja o stvaranju tržišta od Atlantika do Tihog okeana neće činiti preambicioznom.