Од нашег дописника

Атина – Распета између снажног притиска ЕУ да прихвати болне реформе, обезбеди нов међународни зајам и тако избегне хаотични банкрот земље и националног штрајка против даљег стезања каиша, грчка влада све је ближа – Бриселу.

После мучног преговарања између коалиционих партнера у влади, после вишедневног натезања са међународним кредиторима који су инсистирали на новим мерама штедње – а влада и синдикати их одбијали – Атина припрема документ са листом болних реформи како би добила спасилачки пакет од 130 милијарди евра.

Или поштовање договора и нове ригорозне мере штедње, или замрзавање кредита и реална опасност од банкрота колико већ у марту. Министар финансија Евангелос Венизелос потврдио је да су преговори веома тешки.

Премијер Лукас Пападимос је све до четири ујутру у уторак разговарао са кредиторима из ЕУ и ММФ-а, а само који сат касније започео је штрајк који је затворио луке и туристичке локације и паралисао јавни саобраћај.

Штрајкачи на атинској Синтагми поручивали су својим политичким лидерима: „Не средњовековним условима рада, не сагињите главе, искажите отпор.”

Због штрајка помораца ниједан брод није напустио луку у Пиреју. Туристи у Атини нашли су се пред затвореним Акропољом. Болнице функционишу само за теже случајеве, а банкари и запослени у Телекому такође су се придружили штрајку. Полиција тврди да је још око 7.000 људи учествовало на митингу који су на другом атинском тргу организовали комунисти.

Спољни притисак на владу не попушта. Док је будућност останка Грчке у зони евра под знаком питања, немачка канцеларка Ангела Меркел је у понедељак Атину упозорила да време истиче, потврђујући оцену да званичници еврозоне губе стрпљење.

Они поручују да Грчка мора да прихвати спасилачки пакет у целости како би до 15. фебруара могао да се нађе пред Европском централном банком и ММФ-ом, који уз Европску комисију чине тројку међународних кредитора.

Потпредседница Европске комисије Нели Крус појачала је притисак па је једном холандском листу јуче рекла да се не би ни осетило уколико би Грчка напустила зону евра.

Последњи, више пута померани рок који је ЕУ поставила Атини да своје ставове усагласи са захтевима ЕУ и поштује преузете обавезе из пакета мера помоћи истицао је у уторак по подне.

Цела нација, која добрим делом не одобрава допунске мере штедње, са зебњом је ишчекивала одлуку последњег састанка премијера са коалиционим партнерима.

Суочени са могућношћу избора колико у априлу, лидери три партије које подржавају коалициону владу нису склони да олако прихвате нове мере штедње и реформе које додатно оптерећују серију смањења плата и пензија, повећања пореза и отпуштања из јавног сектора.

Лидери социјалистичког ПАСОК-а, конзервативне Нове демократије и крајње десничарског ЛАОС-а, који су по оцени Брисела били превише ноншалантни у тренутку када се директно одлучују о судбини нације, ипак тешка срца одустају од својих замерки и приближавају се прихватању услове европских кредитора.

Најболнији део преговора и решење које влада упорно покушава да избегне јесте смањење плата у приватном сектору за 20 одсто и спуштање минималне зараде у приватном сектору са 750 на око 600 евра.

Тројка истовремено врши притисак на смањење пензија и укидање 13. и 14. плате које су традиционално даване за Божић и Ускрс. Синдикати се грчевито боре да сачувају ову бенефицију.

Влада је и пред прихватањем захтева да до краја године отпусти 15.000 запослених у приватном сектору, укупно 150.000 људи у наредне три године.

Грци су очајни јер се први пут у новијој историји суочавају са драконским мерама штедње, порезима на које нису навикли, пореском и законском регулативом која им је до сада била непозната.

Суочили су се са смањењем плата и пензија које су у неким случајевима превазишле све „европске плафоне” и са којима се лагодно живело.

Тројка је, међутим, уверена да ће мере повећати конкурентну способност грчке привреде и помоћи јој да се извуче из дужничке кризе која је уздрмала ЕУ и довела у питање опстанак европских финансијских механизама.

Коначни сценарио за Грчку знаће се после састанка еврозоне. Бар накратко, јер остаје још много техничких детаља, нација може да одахне у нади да је у овом тренутку најгоре избегнуто. Међутим, извесно је да ће ЕУ, која има своје виђење „грчког случаја”, имати још много тога да каже и да ће њена реч бити последња.

------------------------------------------------------

Грчка влада и даље размишља

Од нашег дописника

Атина, 8. фебруара – Иако су сви рокови већ прошли, грчка коалициона влада је затражила нови „тајм аут” јер, наводно, није имала довољно времена да проучи коначне захтеве европских поверилаца. Лидери три партије у коалицији, ПАСОК, Нова демократија и десничарски ЛАОС, изјасниће се тек када детаљно проуче 50 страница услова Тројке чија је суштина увођење нових мера штедње, додатно смањење плата и пензија, укидање празничних бонуса, отпуштање вишка запослених. Европски повериоци траже да се до 15. фебруара прихвате сви захтеви Тројке и заврше преговори са приватним повериоцима или Грчка неће добити нови пакет европске помоћи од 130 милијарди евра.

Чињеница да је опасност банкрота ближа него икада и да су све гласнији европски лидери који поручују да „еврозона може и без Грчке”, као да превише не брине партијске лидере који, наводно, још размишљају да ли да се сагласе. Уколико се данас постигне договор коалиционих партија, вечерас следи седница кабинета премијера Пападимоса. У петак се цео програм износи на дискусију у Парламент, а затим у недељу посланици треба да гласају и да га, у најбољем случају - одобре.