На ванредној и хитно сазваној седници Савета најстаријих, првој у послератној историји покрајинског парламента Доње Саксоније, јуче је, такође први пут, разматрано питање кривице једног немачког председника да је кршио такозвани Министарски закон. Закон, у суштини, чини кодекс понашања и налаже политичарима да не примају поклоне и не уживају у повластицама, уколико оне утичу на функцију коју обављају.

Састанк седамнаест посланика свих заступљених странака одржан је иза затворених врата и окончан за мање од петнаест минута. Гласовима припадника владајуће коалиције демохришћана и либерала усвојен је закључак да случај председника Вулфа не може да буде предмет даље расправе. 

Без обзира на изгласани закључак, седница у Хановеру представља увод у расправу на (нај)вишем нивоу о неопходности да председник Кристијан Вулф поднесе оставку, истичу сви немачки медији.

Случај председника Вулфа од јуче је,такође је, и предмет којим се позабавило јавно тужилаштво: поднесене су четири анонимне пријаве против шефа државе због намерног неплаћанја пореза на позајмицу од 500.000 евра.

Вулф је у међувремену потврдио исправност навода о повластицама, али је истакао да није имао намеру да крши закон. Докази, међутим, упућују на другачије закључке. Као премијер Саксоније проводио је одморе у скупоценим вилама пријатеља и доброчинитеља, од Флориде, до Мајорке и Тоскане. Сви пријатељи и доброчинитељи билу су пословни партнери – покрајинске владе Доње Саксоније.

Кључни повод покретања афере била је позајмица од мултимилионера Егона Геркенса. Проблематични „кредит” од пола милиона евра служио је за куповину виле „достојне” његове друге, управо венчане супруге. Геркенса органи финансијске управе сумњиче да се преселио у Швајцарску и пренео своје богатство на рачуне швајцарских банака. У селидби је заборавио да декларише трансакције у пореским пријавама.

„Нема сумње да се председник огрешио о министарски закон, и у функцији покрајинског премијера, и као шеф државе”, тврди водећи стручњак за уставно право Ханс Херберт фон Арним.

Експерт за државноправне надлежности, професор Улрих Батис са берлинског Хумболт универзитета додаје да се приватна позајмица мора третирати као поклон. „С обзиром на то да је уговорена камата била нижа од банкарских, пропустио је да плати прописани порез...”

„Само Ангела Меркел и председник лично верују да ће афера бити заборављена”, коментарише „Цајт” и додаје: „Чак и страначке колеге из редова либерала прижељкују – оставку.” Писање је потврђено „актом саботаже” функционера либерала, који су одредили да председник Вулф минуле недеље званично именује нове судије Уставног суда у Лангханс сали дворца Белведер – онде где је његов претходник Хорст Келер демисионирао.

У прилог о(п)станку шефа државе говоре емпиријски подаци: 70 одсто Немаца није за смену Вулфа пре истека мандата. Ипак, 49 одсто упитаника је признало да не верује свом председнику. Које ће расположење превагнути могли би да одлуче – медији. Хамбуршки „Моргенпост” прозвао је председника „националним гребатором”, а магазин „Шпигл” описао га је на насловној страни као „фалш председника”. У таквој ситуацији, коментарише „Франкфуртер алгемајне”, само је питање дана када ће канцеларка Меркел затражити да поднесе оставку.

Познаваоци прилика у Немачкој не сумњају да ће Вулф морати да демисионира. Као прави разлог истичу да Вулф није „председник по мери.

„Шта рећи о човеку без идеја који у се у кризним временима обраћа народу и саветује да се баве спортом и једу здраву храну”, запитао се коментатор „Цајта”. „Једини Вулфов говор без канцеларкиног претходног савета био је да је ислам саставни део немачке свакидашњице... Авај, то је преписао из говора који је држао Волфганг Шојбле две године пре њега, када је био министар унутрашњих послова.”