Izraelski premijer Benjamin Netanijahu već duže vreme pažljivo vaga kako da reši pitanje izgradnje novih naselja i kuća na Zapadnoj (okupiranoj) obali i u istočnom Jerusalimu, a da istovremeno zadovolji dva nepomirljiva zahteva – jedan sa strane, a drugi kod kuće.

Zapad, a pre svih administracija američkog predsednika Baraka Obame, u više navrata do sada je opominjala izraelsku vladu da prekine svaku dalju gradnju na palestinskoj teritoriji (pod kontrolom umerenog Fataha) i u najosetljivijem delu svetog grada, u ime mira i nastavka mirovnih procesa, dok desnica, koalicioni partneri i partijske kolege (iz premijerove stranke Likud) vrše snažan pritisak da Bibi ne popusti i dovrši započeti posao i zarad „prirodnog rasta” jevrejske populacije.

Netanijahu, koji se upravo vratio sa treće evropske turneje od kako je u martu preuzeo dužnost, i tokom koje je nastojao da ovo delikatno državno pitanje bolje rastumači britanskom kolegi Gordonu Braunu, potom najvažnijem sagovorniku američkom izaslaniku Džordžu Mičelu, i najzad, nemačkoj kancelarki Angeli Merkel, još nije saopštio na koji će se korak najzad odlučiti.

U javnost je, međutim, kroz izjavu neimenovanog premijerovog saradnika doprla vest, kako prenosi domaća štampa, da je čovek na čelu izraelske vlade spreman da razmisli da „suspenduje” svaku novu gradnju na Zapadnoj obali u narednih nekoliko meseci, ali pre toga će dati „zeleno svetlo” građevinarima da otpočnu zidanje oko stotinak novih stanova, uz onih 2.500 koje su trenutno u različitim fazama izgradnje.

U tome ima podršku, pre svih, ministra odbrane Ehuda Baraka ali i ostalih članova kabineta koji zdušno odobravaju da 500 jevrejskih porodica nađe novi krov nad glavom (u šest naselja), piše domaći „Harec”, na Zapadnoj obali.

Bez obzira na redosled poteza sve govori u prilog da se premijer u konačnoj odluci ne zatrčava i da želi da ublaži „udarac” sa obe strane. Da umiri najvećeg saveznika (SAD) i popusti pod pritiskom koji vrši i Evropska unija, ali i da ide „uz dlaku” i domaćoj desnici.

O gradnji u istočnom Jerusalimu, međutim, iz ministarskog kabineta, ovim povodom, nije rečeno ništa. Još jedna potvrda premijerovog čvrstog stava da u vezi s tim ne želi da se cenka jer Jevrejima kao i, uostalom i Arapima, kako glasno poručuje – niko ne sme da ospori da tu žive.

Na Zapadnoj obali i u istočnom Jerusalimu, teritorijama koje je Izrael vojno osvojio 1967. godine, živi oko pola miliona Izraelaca u naseljima koja međunarodna zajednica, podsećaju agencije, smatra ilegalnim.

Nove gradnje jevrejskih nastambi samo dodatno komplikuju odnose dva suseda od kojih, uprkos tome, međunarodna zajednica očekuje da što pre sednu za pregovarački sto. Skica za predstojeći susret američkog predsednika Baraka Obame sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanijahuom i palestinskim predsednikom Mahmudom Abasom već je napravljena. Svi su izgledi da će razgovor između njih trojice biti upriličen za vreme zasedanja Generalne skupštine UN krajem septembra.

A pre toga, teren za sastanak na najvišem vrhu u Njujorku treba, prethodno, da pripremi izaslanik Mičel, koji za dve nedelje dolazi u Jerusalim.