Снежно невреме у америчкој престоници Фото АФП

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, фебруара – Четвртак је био леп и суначан дан, па ме је изненадило питање касирке у самопослузи, која је, видевши да сам купио само једну салату и једно млеко упитала: „Да ли ће вам то бити довољно за олују”?

Ззначење тог питања схватио сам пола сата касније гледајући телевизијске вести, које су ми пружиле објашњење и зашто је у четвртак пре подне, у радно време, испред касе био толики ред, а паркинг препун. Метеоролози су за петак најављивали други велики снег ове зиме. У почетку, то је била само рутинска прогноза, а онда је почела да ескалира у упозорења. У четвртак увече већ је најављивана „екстремно опасна” мећава.

У петак ујутру није било знакова да ће се прогноза остварити, али сви су говорили о снегу. Ђаци су остали код кућа. Нешто сам морао да проверим у Стејт департменту, где ми је саговорник обећао помоћ, уз напомену да на послу остаје само пар сати: добили су одобрење да канцеларије затворе већ у подне, како би „безбедно стигли кући”.

Негде око 11 почеле су да промичу прве пахуљице, које се нису задржавале на асфалту, али аеродроми су већ почели да отказују послеподневне летове. Делегација нашег министра Ивице Дачића, која је са овдашњег међународног аеродрома „Далс” требало да полети увече, била је принуђена да се аутомобилима пребаци 320 километара северније, у Њујорк, где су ваздушне луке остале отворене.

Снег јесте почео да густо пада поподне, али то ни издалека није била „екстремно опасна” мећава каквом је најављивана. До јутрос је нападало око 25 сантиметара, иако су прогнозери наставили да говоре да ће до краја дана нарасти на пола метра, а можда и више од 71 сантиметра, чиме би био превазиђен рекорд из 1922.

Огласио се чак и председник, чије је кућа са белом фасадом често приказивана у временским извештајима. „Чак и Хавајац, пресађен у Чикаго, има довољно уважавања за прогнозу од две стопе снега”, пренео је Обамине речи његов портпарол Роберт Гибс, додавши да ће он лично, као човек из Алабаме, дакле из топлијих крајева, само гледати „како ви покушавате да возите”.

Велика узбуна и ванредно стање због (очекиваних) пола метра снега изгледа чудно, али постаје разумљивија ако се стави у овдашњи контекст где су све драме прво медијске, дакле виртуелне, а тек онда (ако заиста то постану) стварне.

Чим су прва метеоролошка очитавања показала да ће снега бити више него што је уобичајено, телевизије су покренуле сопствену мећаву прогноза, са сателитским снимцима, графиконима и водитељима-специјалистима који су метеоролошки билтен вешто претварали у драму, са историјским поређењима, саветима, упозорењима... Почела је утакмица између великих ТВ мрежа, локалних станица и канала чији је једини програм – временска прогноза.

Од како је почело да пада, на појединим каналима снег је тема број један био пуних 12 сати. За ову прилику смањује се и количина реклама (али се не елиминишу сасвим), само да гледаоци не узимају у руке даљински управљач. У овој трци некако су испредњачиле локалне станице, живим преносима са више локација одједном. „Ми не можемо да се носимо са Си-Ен-Ен-ом или Фоксом кад је у питању извештавање са Хаитија, али они не могу да покривају локално невреме као ми”, каже водитељ популарне вашингтонске станице WТОП чији су главни адути информације о времену (и саобраћају), из минута у минут.

Главни престонички дневник, „Вашингтон пост”, такође рачуна на велику заинтересованост читалаца за временску прогнозу, па тако на свом интернет сајту има посебан одељак који припрема „престоничка временска банда”: посебан тим од десет људи – шест метеоролога, један колумниста, два фотографа и један специјалиста за графичку визуелизацију прогнозе. Њихово одржавање је сигурно скупо, али чињеница да су у последња три дана веома често цитирани, изгледа да тај трошак оправдава.

Две велике вејавиције током једне зиме нису овде иначе редовна појава, па су због тога одмах започеле и полемике: да ли то демантује преовлађујућу теорију о глобалном загревању, или је само потврђује, јер су и временски екстреми резултат поремећене климе.

Већ је процењено да ће то што је највећи послодавац, федерална држава, у петак престала да ради, донети штету од бар 100 милиона долара. Власти престонице и суседних држава, Мериленда и Вирџиније, хватају се за главу из другог разлога, јер су буџете за снег потрошили још у децембру. Али снежна узбуна, која је у једном моменту створила утисак да ће под теретом белог покривача бити дестабилизована земљина кора и прорадити давно успавани вулкани, оправдаће и штету и ванредне трошкове.

Јутрос ми испред врата није остављен редовни пакет новина. Изашао сам испред зграде и констатовао да је стварно нападало и да још пада. И разумео сам комшије који су ми јуче у лифту рекли да из куће неће излазити следећих пет дана.