Ду ју спик мађарул

Суботица – „Дошла сам у школу по сина и повезли смо кући и његовог друга. У једном тренутку сам схватила да дечаци на задњем седишту разговарају на енглеском. Мој син иде у мађарски разред, несигуран је у српском језику, а његов друг је из српског одељења”, прича нам Дора В. која одлично говори српски и себи пребацује што сина није више мотивисала да и он научи језик.

Прича ове мајке, и поред медијске популарности наслова да у Суботици деца из српских и мађарских породица разговарају на енглеском, ипак, није уобичајена слика. Према искуству просветних радника, новинара који прате ову област али и родитеља, деца која се друже могу наравно да се споразумеју и без енглеског, али сви истичу да је већи проблем што нема довољно национално мешовитих дружења.

У Суботици се одувек језик средине учио или у национално мешовитој породици, или кроз игру, дружење, на улици и на игралишту. Када то изостане, за децу која наставу похађају на мађарском језику остају два пута недељно обавезни часови српског језика као нематерњег у основној или у средњој школи. Деци која уче на српском језику остављена је алтернатива да бирају да ли ће факултативно да слушају мађарски језик. Углавном, изаберу да не слушају.

Међутим, резултат не би био битно другачији и да га похађају, као када је то био обавезан предмет, јер вишедеценијско искуство из тог периода говори да готово нико није научио мађарски у школи. Наставни планови и програми за учење и мађарског и српског језика као нематерњег били су незанимљиви, неусклађени са узрастом детета и углавном непрактични.

Један професор из средње школе то описује овако: „Са децом радим ’Мост на Жепи’ од Иве Андрића, а после школе они не умеју у пекари да траже килограм хлеба на српском језику”.

Оваква ситуација досадила је професору Ђорђу Сабоу, који предаје српски језик у Економској средњој школи, па је заједно са још троје својих колега сачинио нови програм учења српског као нематерњег. Програм је већ неколико година у нечијој фиоци, а деца и даље уче по плану старом више од 20 година. Као искусан педагог он тврди да није тачно да не постоји комуникација међу младима, да то у великој мери зависи од појединца, и наводи пример из разреда где је одељењски старешина и где има две девојчице које су основну школу завршиле на мађарском језику. После пола године, ове ученице потпуно су савладале и језик и без проблема се уклопиле.

– Наилазим на младе људе који не желе да науче српски, или мађарски, јер им је то губљење времена, они не виде себе у овој средини, желе да оду и зато су већ на крају основне школе на конверзацијском нивоу савладали енглески. За мене је недопустиво не научити језик средине и државе у којој живиш, али они имају другачије мишљење – каже нам једна млада наставница.

Уобичајено је да млади људи који долазе из средина које су претежно насељене Мађарима веома тешко уче и комуницирају на српском, јер у њиховој средини за то није било потребе. Наравно, да осећају несигурност и тескобу чим се удаље од родног села. Исто тако, у местима, па и деловима града где нису заступљене мањине, одрастају млади људи неспремни да савладају мађарски језик.

У Суботици, а тако је и у већини војвођанских места где Мађари живе у знатном броју, у свим основним и средњим школама постоје одељења на српском и мађарском језику, а осим тога од пре неколико година постоји и гимназија „Дежо Костолањи”, где је настава искључиво на мађарском језику, као и виша школа за образовање васпитача на мађарском језику.

-----------------------------------------------------------

Годишње више од 300 мешовитих бракова

Од 293.299 Мађара у Србији на попису 2002. године, њих 274.296 изјаснило се да говоре мађарским језиком. У овој популацији више је жена, преко 148.000. Од оних који код куће не говоре матерњи мађарски језик 17.761 становник је рекао да говори српски, а од тога поново је више жена, њих 9.204. Према подацима Завода за статистику само у 2002. години склопљено је 1.734 брака у којима су младожења, или млада, били Мађари. Највише су их склапали са Мађарима (1.162), па потом са Србима (376).

-----------------------------------------------------------

КАРЛОВ УГАО

. Грађани Србије су мултинационални Срби.

. Ми поштујемо све суседе. С комшијама је већ друга ствар.

. Необјашњив феномен је да у Србији још има Срба.

. Многе делове земље смо изгубили на муфте. То је охрабрило муфтију.

. Србин је мултинационалан: пуши ко Турчин, пије ко Рус, буни се ко Грк у апсу, надрљава ко жути...

. Да ли је и Влах Алија био Румун?

. Што се тиче Срба из Црне Горе – ћераће нас још.

. Сви који пишу ћирилицом су Срби, али не пишу сви Срби ћирилицом..

. Ако се сва племена отцепе, Срби остају у резервату.

. Наша држава је мултинационална, мултисексуална и посебно мултисоцијална.

Драгутин Минић