„Sed­mo­ri­ca ve­li­čan­stve­nih” su iz­ja­ha­li iz Sr­bi­je, uz uobi­ča­je­no ose­ća­nji­ma na­to­plje­no obe­ća­nje da će se (usko­ro) vra­ti­ti. Ali ži­vot je pre­va­ran, ni­ma­lo ne li­či na film­ske pri­če sa sreć­nim kra­jem.

Iz ko­jih su se po­bu­da Lu­ka Mi­li­će­vić, Du­šan Mi­li­jan­če­vić, Og­njen Iv­ko­vić, Mi­haj­lo Ce­kić, Alek­san­dar Va­silj­ko­vić, Ni­ko­la Mrk­šić i Du­šan Pe­ro­vić, svi iz istog raz­re­da (IVd) Ma­te­ma­tič­ke gim­na­zi­je u Be­o­gra­du,za­pu­ti­li u Kem­bridž?

Raz­ma­tra­ju­ći kon­ku­rent­nost na iz­ma­ku pret­hod­ne go­di­ne, Svet­ski eko­nom­ski fo­rum usta­no­vio je da je na­ša ze­mlja u „od­li­vu mo­zgo­va” na ne­slav­nom 132. me­stu od 133 ze­ma­lja, pre­te­kav­ši je­di­no Gva­ja­nu. U ve­ćim ili ma­njim ta­la­si­ma, oti­ca­la je „re­ka bez po­vrat­ka” s fa­kul­tet­skom na­o­bra­zbom, pre­te­žno mla­đih lju­di, oti­sku­ju­ći se naj­ra­di­je na put pre­ko Atlant­skog oke­a­na. Na vol­še­ban na­čin išli su sto­pa­ma pr­vog do­se­lje­ni­ka na­šeg po­re­kla u SAD, iz­ve­snog Đor­đa Ša­pi­ća, po­to­njeg Džor­dža Fi­še­ra, ko­ji se use­lio da­le­ke 1815.

Se­o­be vi­so­ko­o­bra­zo­va­nih, 1958. na­zva­ne „od­li­vom mo­zgo­va” (brain drain), svoj­stve­ne su sva­koj ze­mlji (je­di­no SAD ima­ju „pri­liv mo­zgo­va” ili brain gain). Do­tič­nim poj­mom je pr­vi put opi­sa­no do­se­lja­va­nje bri­tan­skih aka­de­ma­ca i na­uč­ni­ka u Sje­di­nje­ne Dr­ža­ve.

Sa­vre­me­ne obra­zo­va­ne lu­ta­li­ce ne­po­gre­ši­vo su sle­di­le stre­li­cu u kom­pa­su ko­ja je po­ka­zi­va­la smer is­tok-za­pad. Iz si­ro­ma­šnih u bo­ga­te kra­je­ve. Ame­rič­ki znal­ci su, me­đu­tim, kra­jem pro­šle go­di­ne upo­zo­ri­li da se sve vi­še do­se­lje­ni­ka s vi­so­kom ško­lom vra­ća u ma­tič­ne ze­mlje, naj­vi­še u Ki­nu i In­di­ju. Da li će i pr­va pr­va „ze­mlja bla­go­sta­nja” ubu­du­će vi­še gu­bi­ti ne­go do­bi­ja­ti pa­met­ne?

Ala smo ih po­će­ra­li

Ko­li­ko ih se iz Sr­bi­je, uop­šte, ise­li­lo u ino­stran­stvo, ni­ko ne zna, ni­ti pra­ti, iako su se nad­le­žni još kra­jem osam­de­se­tih za­ri­ca­li da će sa­či­ni­ti ka­kav-ta­kav spi­sak oti­šav­ših. U ne­do­stat­ku po­u­zda­nih po­da­ta­ka (a u ko­jem to pod­ruč­ju u nas po­sto­je?), s vre­me­na na vre­me is­tr­či se sa sva­ko­ja­kim na­ga­đa­nji­ma. Za­ku­ka­ju na­glas uoči iz­bo­ra ne­u­mor­ni tr­ka­či za udob­nim fo­te­lja­ma vla­sti, a on­da sve utih­ne.

Pre­ma na­la­zi­ma prof. dr Vla­di­mi­ra Gre­či­ća, ko­ji de­ce­ni­ja­ma pro­u­ča­va ise­lja­va­nje, od 1990. Sr­bi­ju je na­pu­sti­lo 40.000 struč­nja­ka s vi­so­kom spre­mom. Na sva­ko­ga je po­tro­še­no, ot­pri­li­ke, 300.000 do­la­ra (us­tro­stru­če­ni pro­seč­ni tro­ško­vi ško­lo­va­nja), pa ni­je te­ško mno­že­njem sti­ći do gu­bit­ka – 12 mi­li­jar­di do­la­ra!

Pre ne­pu­ne dve go­di­ne dr Jo­van Fi­li­po­vić (Gru­pa eks­pe­ra­ta za pro­spe­ri­tet Sr­bi­je) sa­op­štio je da se iz­van Sr­bi­je na­la­zi 5.000 na­ših dok­to­ra na­u­ka, od ko­jih su mno­gi u vr­hun­skim na­uč­nim i obra­zov­nim usta­no­va­ma!

Za po­tre­be Evrop­ske ko­mi­si­je ne­dav­no je za­vr­še­no po­drob­no is­tra­ži­va­nje („Teh­no­lo­ški sta­tus Sr­bi­je u in­for­ma­tič­ko-ko­mu­ni­ka­ci­o­nim teh­no­lo­gi­ja­ma”), pod ru­ko­vod­stvom vr­snog IT ana­li­ti­ča­ra Mi­lo­va­na Ma­ti­je­vi­ća, ko­ji na­gla­ša­va da se od de­ve­de­se­tih na­o­va­mo u srp­skoj na­uč­noj za­jed­ni­ci uoča­va ma­njak od 3.000 do, čak, 5.000 is­tra­ži­va­ča u sta­ro­snoj do­bi od 35 do 50 go­di­na! Sa­mo sa Elek­tro­teh­nič­kog fa­kul­te­ta u Be­o­gra­du ze­mlju je, od 1990. do 2000, na­pu­sti­lo oko 1.200 vi­so­ko­ško­la­ca s di­plo­mom u dže­pu. U In­sti­tu­tu za mo­le­ku­lar­nu ge­ne­ti­ku i ge­ne­tič­ko in­že­njer­stvo je, od osni­va­nja do da­nas, ot­kaz da­lo vi­še od 150 za­po­sle­nih ko­ji su uhle­blje na­šli na za­pa­du.

Naš sa­go­vor­nik pod­se­ća na još jed­nu za­bri­nja­va­ju­ću či­nje­ni­cu: ve­li­ki broj onih ko­ji su osta­li ne po­ka­zu­je že­lju da se ba­vi na­u­kom. S ta­kvom ne­vo­ljom, pro­zva­nom unu­tra­šnji „od­liv mo­zgo­va”, su­o­či­li su se ubr­zo na­kon ras­pa­da So­vjet­skog Sa­ve­za. Ta­šnu u ru­ke i ma­šnu oko vra­ta, pa bež’ u bi­zni­sme­ne!

Ka­ko ih pri­vo­le­ti da osta­nu?

Ze­mlja bez in­du­stri­je

„Od­liv mo­zgo­va” ni­jed­na ze­mlja ni­je za­u­sta­vi­la, ali su ga po­je­di­ne ubla­ži­le ili mu de­li­mič­no pre­o­kre­nu­le tok. Od­ra­ni­je se po­mi­nje Ju­žna Ko­re­ja, u no­vi­je vre­me In­di­ja i Ki­na. Jed­na od ključ­nih me­ra je po­ve­ća­nje ula­ga­nja u na­u­ku (i vi­so­ko obra­zo­va­nje): Sr­bi­ja iz bu­dže­ta iz­dva­ja 0,3 od­sto bru­to do­ma­ćeg pro­iz­vo­da (BDP). Na ta­be­li iza­bra­nih ze­ma­lja ja­sno se vi­di da je po­sled­nja („Ala smo ih po­će­ra­li”)!

Na­ša ze­mlja, da­kle, tro­ši ma­nje nov­ca od Slo­ve­ni­je i Hr­vat­ske, a znat­no vi­še od osta­lih su­se­da iz ne­ka­da za­jed­nič­ke SFRJ. Pre­ma Li­sa­bon­skoj de­kla­ra­ci­ji, sa­da­šnje i bu­du­će čla­ni­ce EU mo­ra­ju da do­stig­nu je­dan od­sto iz dr­žav­ne ka­se ili tri od­sto ukup­no (uz uče­šće pri­vre­de). Na­po­mi­nje­mo da se pro­cen­ti iz­ra­ču­na­va­ju na ne­ko­li­ko pu­ta vi­šoj osno­vi­ci ne­go što je srp­ska.

Upo­re­di­mo li to s Fin­skom (od 130 mi­li­jar­di BDP-a če­ti­ri po­sto ide u na­u­ku – 5,2 mi­li­jar­de evra), ko­ja ima oko če­tvr­ti­nu ži­te­lja ma­nje, na­ša ze­mlja za­o­sta­je, čak, 75 pu­ta! Da­le­ko je Fin­ska – po­ru­ču­je Mi­lo­van Ma­ti­je­vić!

„Se­lje­nje pa­me­ti” se, pre­vas­hod­no, sma­tra eko­nom­skim iza­zo­vom. Dok­tor Vla­di­mir Gli­go­rov je sko­ro opo­me­nuo da i obra­zo­va­ni i neo­bra­zo­va­nu od­la­ze za­to što ne­ma­ju po­sla! U ze­mlji bez in­du­stri­je, ka­kva je da­na­šnja Sr­bi­ja, ni za jed­ne, ni za dru­ge ne­ma na­de. Vla­da mo­ra da stva­ri uslo­ve za rast po­slo­va ko­ji zah­te­va­ju na­u­ku i obra­zo­va­nje, a ne da de­li pla­te i tr­gu­je ne­kret­ni­na­ma.

U ja­nu­a­ru je ob­zna­nje­no da je naj­vi­še ne­za­po­sle­nih (13 od­sto) u uz­ra­stu od 25. do 29. go­di­ne! Naj­no­vi­je is­tra­ži­va­nje Stu­dent­ske uni­je, ko­je je ob­u­hva­ti­lo 3.000 is­pi­ta­ni­ka sa 49 dr­žav­nih fa­kul­te­ta, po­ka­za­lo je da dve tre­ći­ne upi­šu stu­di­je s ci­ljem da se za­po­sle u ino­stran­stvu! (Se­ti­te se ču­ve­ne kri­la­ti­ce iz vre­me­na Slo­bo­da­na Mi­lo­še­vi­ća: „Naj­pre da di­plo­mi­ram, pa da emi­gri­ram”)! „Ras­pa­me­ći­va­nje Sr­bi­je” se na­sta­vlja.

Mi­nu­le ne­de­lje u „Sa­va cen­tru” („Na­uč­na za­jed­ni­ca za bu­duć­nost Sr­bi­je” na­ja­vlje­no je da će u sle­de­ćoj pe­to­let­ki u na­u­ku bi­ti ulo­že­no od 400 (Tan­jug) od 800 mi­li­o­na evra (Be­ta), od če­ga deo na za­dr­ža­va­nje mla­dih is­tra­ži­va­ča i po­vra­tak vi­še de­se­ti­na iz ino­stran­stva.

-------------------------------------

KAR­LOV UGAO

. Tvr­di se da će­mo ulo­ži­ti 800 mi­li­o­na evra u na­u­ku. Pa, to je na­uč­na fan­ta­sti­ka.

. Od­liv mo­zgo­va je na­dok­na­đen pri­li­vom glu­po­sti.

. Do­zva­će­mo se i mi pa­me­ti, ali ka­ko da je vra­ti­mo iz be­log sve­ta.

. Be­li šen­gen je sred­stvo za ma­sov­no is­tre­blje­nje struč­nja­ka.

. Kad bi­smo iz­vo­zi­li glu­post, a ne pa­met, za­ra­di­li bi­smo mno­go vi­še. Na kvan­ti­te­tu.

. Kad i po­sled­nji pa­me­tan mo­mak ode iz ze­mlje,odah­nu­će­mo. Ne­će bi­ti ni­ko­ga da nas kri­ti­ku­je.

. Mla­di od­la­ze iz ze­mlje sa ru­ka­ma u dže­po­vi­ma. Sve svo­je sa so­bom no­se.

. Pr­vo nam je pa­met od­lu­ta­la, a on­da smo i mi za­lu­ta­li.

Dra­gu­tin Mi­nić