Субота, 11.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Распамећивање Србије

У ве­ћим или ма­њим та­ла­си­ма, оти­ца­ла је „ре­ка без по­врат­ка” с фа­кул­тет­ском на­о­бра­збом, пре­те­жно мла­ђих љу­ди, због че­га је на­ша зе­мља по „од­ли­ву мо­зго­ва” на не­слав­ном 132. од 133 пре­ма по­да­ци­ма Свет­ског еко­ном­ског фо­ру­ма! А две тре­ћи­не ви­со­ко­шко­ла­ца је ових да­на на­ја­ви­ло да ће по­сле ди­пло­ми­ра­ња оти­ћи у ино­стран­ство
Распамећивање Србије

„Сед­мо­ри­ца ве­ли­чан­стве­них” су из­ја­ха­ли из Ср­би­је, уз уоби­ча­је­но осе­ћа­њи­ма на­то­пље­но обе­ћа­ње да ће се (уско­ро) вра­ти­ти. Али жи­вот је пре­ва­ран, ни­ма­ло не ли­чи на филм­ске при­че са срећ­ним кра­јем.

Из ко­јих су се по­бу­да Лу­ка Ми­ли­ће­вић, Ду­шан Ми­ли­јан­че­вић, Ог­њен Ив­ко­вић, Ми­хај­ло Це­кић, Алек­сан­дар Ва­сиљ­ко­вић, Ни­ко­ла Мрк­шић и Ду­шан Пе­ро­вић, сви из истог раз­ре­да (IVd) Ма­те­ма­тич­ке гим­на­зи­је у Бе­о­гра­ду,за­пу­ти­ли у Кем­бриџ?

Раз­ма­тра­ју­ћи кон­ку­рент­ност на из­ма­ку прет­ход­не го­ди­не, Свет­ски еко­ном­ски фо­рум уста­но­вио је да је на­ша зе­мља у „од­ли­ву мо­зго­ва” на не­слав­ном 132. ме­сту од 133 зе­ма­ља, пре­те­кав­ши је­ди­но Гва­ја­ну. У ве­ћим или ма­њим та­ла­си­ма, оти­ца­ла је „ре­ка без по­врат­ка” с фа­кул­тет­ском на­о­бра­збом, пре­те­жно мла­ђих љу­ди, оти­ску­ју­ћи се нај­ра­ди­је на пут пре­ко Атлант­ског оке­а­на. На вол­ше­бан на­чин ишли су сто­па­ма пр­вог до­се­ље­ни­ка на­шег по­ре­кла у САД, из­ве­сног Ђор­ђа Ша­пи­ћа, по­то­њег Џор­џа Фи­ше­ра, ко­ји се усе­лио да­ле­ке 1815.

Се­о­бе ви­со­ко­о­бра­зо­ва­них, 1958. на­зва­не „од­ли­вом мо­зго­ва” (brain drain), свој­стве­не су сва­кој зе­мљи (је­ди­но САД има­ју „при­лив мо­зго­ва” или brain gain). До­тич­ним пој­мом је пр­ви пут опи­са­но до­се­ља­ва­ње бри­тан­ских ака­де­ма­ца и на­уч­ни­ка у Сје­ди­ње­не Др­жа­ве.

Са­вре­ме­не обра­зо­ва­не лу­та­ли­це не­по­гре­ши­во су сле­ди­ле стре­ли­цу у ком­па­су ко­ја је по­ка­зи­ва­ла смер ис­ток-за­пад. Из си­ро­ма­шних у бо­га­те кра­је­ве. Аме­рич­ки знал­ци су, ме­ђу­тим, кра­јем про­шле го­ди­не упо­зо­ри­ли да се све ви­ше до­се­ље­ни­ка с ви­со­ком шко­лом вра­ћа у ма­тич­не зе­мље, нај­ви­ше у Ки­ну и Ин­ди­ју. Да ли ће и пр­ва пр­ва „зе­мља бла­го­ста­ња” убу­ду­ће ви­ше гу­би­ти не­го до­би­ја­ти па­мет­не?

Ала смо их по­ће­ра­ли

Ко­ли­ко их се из Ср­би­је, уоп­ште, исе­ли­ло у ино­стран­ство, ни­ко не зна, ни­ти пра­ти, иако су се над­ле­жни још кра­јем осам­де­се­тих за­ри­ца­ли да ће са­чи­ни­ти ка­кав-та­кав спи­сак оти­шав­ших. У не­до­стат­ку по­у­зда­них по­да­та­ка (а у ко­јем то под­руч­ју у нас по­сто­је?), с вре­ме­на на вре­ме ис­тр­чи се са сва­ко­ја­ким на­га­ђа­њи­ма. За­ку­ка­ју на­глас уочи из­бо­ра не­у­мор­ни тр­ка­чи за удоб­ним фо­те­ља­ма вла­сти, а он­да све утих­не.

Пре­ма на­ла­зи­ма проф. др Вла­ди­ми­ра Гре­чи­ћа, ко­ји де­це­ни­ја­ма про­у­ча­ва исе­ља­ва­ње, од 1990. Ср­би­ју је на­пу­сти­ло 40.000 струч­ња­ка с ви­со­ком спре­мом. На сва­ко­га је по­тро­ше­но, от­при­ли­ке, 300.000 до­ла­ра (ус­тро­стру­че­ни про­сеч­ни тро­шко­ви шко­ло­ва­ња), па ни­је те­шко мно­же­њем сти­ћи до гу­бит­ка – 12 ми­ли­јар­ди до­ла­ра!

Пре не­пу­не две го­ди­не др Јо­ван Фи­ли­по­вић (Гру­па екс­пе­ра­та за про­спе­ри­тет Ср­би­је) са­оп­штио је да се из­ван Ср­би­је на­ла­зи 5.000 на­ших док­то­ра на­у­ка, од ко­јих су мно­ги у вр­хун­ским на­уч­ним и обра­зов­ним уста­но­ва­ма!

За по­тре­бе Европ­ске ко­ми­си­је не­дав­но је за­вр­ше­но по­дроб­но ис­тра­жи­ва­ње („Тех­но­ло­шки ста­тус Ср­би­је у ин­фор­ма­тич­ко-ко­му­ни­ка­ци­о­ним тех­но­ло­ги­ја­ма”), под ру­ко­вод­ством вр­сног ИТ ана­ли­ти­ча­ра Ми­ло­ва­на Ма­ти­је­ви­ћа, ко­ји на­гла­ша­ва да се од де­ве­де­се­тих на­о­ва­мо у срп­ској на­уч­ној за­јед­ни­ци уоча­ва ма­њак од 3.000 до, чак, 5.000 ис­тра­жи­ва­ча у ста­ро­сној до­би од 35 до 50 го­ди­на! Са­мо са Елек­тро­тех­нич­ког фа­кул­те­та у Бе­о­гра­ду зе­мљу је, од 1990. до 2000, на­пу­сти­ло око 1.200 ви­со­ко­шко­ла­ца с ди­пло­мом у џе­пу. У Ин­сти­ту­ту за мо­ле­ку­лар­ну ге­не­ти­ку и ге­не­тич­ко ин­же­њер­ство је, од осни­ва­ња до да­нас, от­каз да­ло ви­ше од 150 за­по­сле­них ко­ји су ухле­бље на­шли на за­па­ду.

Наш са­го­вор­ник под­се­ћа на још јед­ну за­бри­ња­ва­ју­ћу чи­ње­ни­цу: ве­ли­ки број оних ко­ји су оста­ли не по­ка­зу­је же­љу да се ба­ви на­у­ком. С та­квом не­во­љом, про­зва­ном уну­тра­шњи „од­лив мо­зго­ва”, су­о­чи­ли су се убр­зо на­кон рас­па­да Со­вјет­ског Са­ве­за. Та­шну у ру­ке и ма­шну око вра­та, па беж’ у би­зни­сме­не!

Ка­ко их при­во­ле­ти да оста­ну?

Зе­мља без ин­ду­стри­је

„Од­лив мо­зго­ва” ни­јед­на зе­мља ни­је за­у­ста­ви­ла, али су га по­је­ди­не убла­жи­ле или му де­ли­мич­но пре­о­кре­ну­ле ток. Од­ра­ни­је се по­ми­ње Ју­жна Ко­ре­ја, у но­ви­је вре­ме Ин­ди­ја и Ки­на. Јед­на од кључ­них ме­ра је по­ве­ћа­ње ула­га­ња у на­у­ку (и ви­со­ко обра­зо­ва­ње): Ср­би­ја из бу­џе­та из­два­ја 0,3 од­сто бру­то до­ма­ћег про­из­во­да (БДП). На та­бе­ли иза­бра­них зе­ма­ља ја­сно се ви­ди да је по­след­ња („Ала смо их по­ће­ра­ли”)!

На­ша зе­мља, да­кле, тро­ши ма­ње нов­ца од Сло­ве­ни­је и Хр­ват­ске, а знат­но ви­ше од оста­лих су­се­да из не­ка­да за­јед­нич­ке СФРЈ. Пре­ма Ли­са­бон­ској де­кла­ра­ци­ји, са­да­шње и бу­ду­ће чла­ни­це ЕУ мо­ра­ју да до­стиг­ну је­дан од­сто из др­жав­не ка­се или три од­сто укуп­но (уз уче­шће при­вре­де). На­по­ми­ње­мо да се про­цен­ти из­ра­чу­на­ва­ју на не­ко­ли­ко пу­та ви­шој осно­ви­ци не­го што је срп­ска.

Упо­ре­ди­мо ли то с Фин­ском (од 130 ми­ли­јар­ди БДП-а че­ти­ри по­сто иде у на­у­ку – 5,2 ми­ли­јар­де евра), ко­ја има око че­твр­ти­ну жи­те­ља ма­ње, на­ша зе­мља за­о­ста­је, чак, 75 пу­та! Да­ле­ко је Фин­ска – по­ру­чу­је Ми­ло­ван Ма­ти­је­вић!

„Се­ље­ње па­ме­ти” се, пре­вас­ход­но, сма­тра еко­ном­ским иза­зо­вом. Док­тор Вла­ди­мир Гли­го­ров је ско­ро опо­ме­нуо да и обра­зо­ва­ни и нео­бра­зо­ва­ну од­ла­зе за­то што не­ма­ју по­сла! У зе­мљи без ин­ду­стри­је, ка­ква је да­на­шња Ср­би­ја, ни за јед­не, ни за дру­ге не­ма на­де. Вла­да мо­ра да ства­ри усло­ве за раст по­сло­ва ко­ји зах­те­ва­ју на­у­ку и обра­зо­ва­ње, а не да де­ли пла­те и тр­гу­је не­крет­ни­на­ма.

У ја­ну­а­ру је об­зна­ње­но да је нај­ви­ше не­за­по­сле­них (13 од­сто) у уз­ра­сту од 25. до 29. го­ди­не! Нај­но­ви­је ис­тра­жи­ва­ње Сту­дент­ске уни­је, ко­је је об­у­хва­ти­ло 3.000 ис­пи­та­ни­ка са 49 др­жав­них фа­кул­те­та, по­ка­за­ло је да две тре­ћи­не упи­шу сту­ди­је с ци­љем да се за­по­сле у ино­стран­ству! (Се­ти­те се чу­ве­не кри­ла­ти­це из вре­ме­на Сло­бо­да­на Ми­ло­ше­ви­ћа: „Нај­пре да ди­пло­ми­рам, па да еми­гри­рам”)! „Рас­па­ме­ћи­ва­ње Ср­би­је” се на­ста­вља.

Ми­ну­ле не­де­ље у „Са­ва цен­тру” („На­уч­на за­јед­ни­ца за бу­дућ­ност Ср­би­је” на­ја­вље­но је да ће у сле­де­ћој пе­то­лет­ки у на­у­ку би­ти уло­же­но од 400 (Тан­југ) од 800 ми­ли­о­на евра (Бе­та), од че­га део на за­др­жа­ва­ње мла­дих ис­тра­жи­ва­ча и по­вра­так ви­ше де­се­ти­на из ино­стран­ства.

-------------------------------------

КАР­ЛОВ УГАО

. Твр­ди се да ће­мо уло­жи­ти 800 ми­ли­о­на евра у на­у­ку. Па, то је на­уч­на фан­та­сти­ка.

. Од­лив мо­зго­ва је на­док­на­ђен при­ли­вом глу­по­сти.

. До­зва­ће­мо се и ми па­ме­ти, али ка­ко да је вра­ти­мо из бе­лог све­та.

. Бе­ли шен­ген је сред­ство за ма­сов­но ис­тре­бље­ње струч­ња­ка.

. Кад би­смо из­во­зи­ли глу­пост, а не па­мет, за­ра­ди­ли би­смо мно­го ви­ше. На кван­ти­те­ту.

. Кад и по­след­њи па­ме­тан мо­мак оде из зе­мље,одах­ну­ће­мо. Не­ће би­ти ни­ко­га да нас кри­ти­ку­је.

. Мла­ди од­ла­зе из зе­мље са ру­ка­ма у џе­по­ви­ма. Све сво­је са со­бом но­се.

. Пр­во нам је па­мет од­лу­та­ла, а он­да смо и ми за­лу­та­ли.

Дра­гу­тин Ми­нић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.