За­што мла­ди и да­ро­ви­ти ис­тра­жи­ва­чи, чак и свр­ше­ни сред­њо­школ­ци, од­ла­зе из Ср­би­је и ка­ко их мо­же­мо, ба­рем де­ли­мич­но, вра­ти­ти?

Ни­ка­да ни­сам чуо озбиљ­ну ана­ли­зу пра­вих узро­ка за ова­кво ста­ње;уна­че­лусе при­ча, алире­зул­та­тиго­во­редасени­штаозбиљ­нонепред­у­зи­ма. Да ли се по­сле ску­па„На­уч­ни­ци за бу­дућ­ност Ср­би­је” не­што ме­ња? На­жа­лост – НЕ. Је­ди­на но­вост је по­ми­ња­ње ве­ли­ких па­ра, ко­је су од 200 на­ра­сле на 800 ми­ли­о­на евра, али то ни­је су­штин­ско пи­та­ње. И до са­да су утро­ше­нене ма­ле па­ре, а ре­зул­та­та не­ма!

Глав­на пре­пре­каи не­во­ља у срп­ској на­у­ци су љу­ди – од Ми­ни­стар­ства, пре­ко уни­вер­зи­те­та, на­уч­них ин­сти­ту­та, до кон­крет­них про­је­ка­та и ис­тра­жи­вач­ких гру­па. У САД, на при­мер, не по­сто­ји ми­ни­стар­ство на­у­ке; тони­је по­ли­тич­ка те­ма,пане мо­гу да је во­де по­ли­ти­ча­ри. Мо­ра­ју да јево­де на­уч­ни­ци, и то нај­бо­љи. Био сам све­док ка­да је Дејв Кран­дал из На­ци­о­нал­не ла­бо­ра­то­ри­је у Те­не­си­ју по­зван у Ва­шинг­тон да упра­вља Фон­дом за на­уч­на ис­тра­жи­ва­ња, за­то што је –на осно­ву ег­закт­них по­ка­за­те­ља – био је­дан од во­де­ћих на­уч­ни­ка у прет­ход­ној де­це­ни­ји.

У на­шој на­у­ци не­ма сме­не ге­не­ра­ци­ја. Рад­ни век се про­ду­жа­ва, по но­вим пред­ло­зи­ма,до 70 го­ди­на, амла­ди тре­ба да ра­де и слу­ша­ју. Чак се пре­ти от­ка­зом ако из­ра­зе же­љу да ра­де на про­јек­ту ко­ји их за­ни­ма.Ко­ри­шће­ње опре­ме им се че­сто усло­вља­ва усту­па­њем ко­а­у­тор­ства. Тр­гу­је се уче­шћем на про­јек­ти­ма и пот­пи­си­ва­њем на ра­до­ви­ма. По­себ­на при­ча је по­вра­так успе­шних на­уч­ни­ка из ино­стран­ства. Не­ки ће се и вра­ти­ти, али нај­у­спе­шни­ји не­ће: ни­су по­жељ­ни јер пред­ста­вља­ју озбиљ­ну кон­ку­рен­ци­ју. При­су­ство­вао сам раз­го­во­ру ка­да јеве­о­ма успе­шномис­тра­жи­ва­чу (С.Ж.) усло­вље­нода мо­же да се вра­ти, али про­ме­ни област ис­тра­жи­ва­ња и ра­ди под па­тро­на­том ов­да­шњег до­пи­сног чла­на СА­НУ. Ни­је при­хва­тио.До­га­ђа се,та­ко­ђе,да се део нов­ца с про­је­ка­та, на­ме­ње­ногза пла­те ис­тра­жи­ва­ча,са­мо­во­љом ди­рек­то­ра пре­у­сме­ра­ва удру­ге на­ме­не.

То супо­је­ди­нач­ни при­ме­ри, али има их мно­го и сву­да, и они,за­пра­во,чи­не наш на­уч­ни ам­би­јент. Свеоста­ло (про­гра­ми, стра­те­ги­је) мр­тво је сло­вонапа­пи­ру

Уна­у­циуСр­би­јивла­да­јукла­но­ви, нај­по­зна­ти­јијезе­мун­ско-вин­чан­скико­јиусва­комса­ста­вуМи­ни­стар­стваимапо­моћ­ни­каилиза­ме­ни­ка. На­у­ку у Ср­би­ји и да­ље во­де исти ју­лов­ци ко­ји су слу­па­ли ви­ше од 30 ми­ли­о­на до­ла­ра у чу­ве­ни ци­клон­трон у „Вин­чи” ко­ји ни­ка­да ни­је,ни­ти ће про­ра­ди­ти. Ви­ше пу­та сам по­ку­ша­вао да у ве­зи с тимраз­го­ва­рамс ми­ни­стром Бо­жи­да­ром Ђе­ли­ћем, али без успе­ха. Нај­да­ље сам сти­гао до се­кре­та­раили шеф ка­би­не­та!На при­мед­бу да же­лим да мупре­до­чим не­га­ти­ван ути­цај вла­да­ју­ћих кла­но­ва,ре­че­номи је да је ми­ни­стар пре­за­у­зет и да то ни­је ни­шта но­во јеркод нас у сва­кој обла­сти по­сто­је кла­но­ви!

Шта би тре­ба­ло ме­ња­ти? Као пр­во, по­сме­њи­ва­ти ди­рек­то­ре ин­сти­ту­та ко­ји су на том по­ло­жа­јуви­ше од два ман­да­та; усве­ту је то мно­го кра­ће. Уве­сти здра­ву кон­ку­рен­ци­ју с истим шан­са­ма за све, без дис­кре­ци­о­них пра­ва по­моћ­ни­ка и од­бо­ра. Раз­ви­ја­ти кон­ку­рен­ци­ју кроз стал­но отво­ре­не кон­кур­се за но­ве про­јек­те. По­де­лу па­ра оба­вља­типо про­јек­ти­ма, а не по ин­сти­ту­ци­ја­ма и кла­но­ви­ма. Ре­фор­ми­са­ти пра­ви­ла вред­но­ва­ња про­је­ка­та и ис­тра­жи­ва­ча, ко­ја су до ап­сур­да фор­мал­на, не­а­де­кват­на и пре­нор­ми­ра­на. Осно­ва­ти трај­ни фонд за са­мо­град­њу ис­тра­жи­вач­ких уре­ђа­ја чи­ме се фак­тич­ки, а не са­мо на па­пи­ру,под­сти­че ини­ци­ја­ти­ва, ино­ва­ци­је и раз­вој но­вих тех­но­ло­ги­ја. Пре­и­спи­та­ти ку­по­ви­ну пре­ску­пе уво­зне опре­ме и ефи­ка­сност ње­ног ко­ри­шће­ња.

Ре­де­фи­ни­са­ти, та­ко­ђе, ак­ци­ју град­ње ста­но­ва, то се ко­ли­ко знам не ра­ди ниг­де у раз­ви­је­ном све­ту (ре­ша­ва сееле­гант­но пре­ко пла­те или бо­ну­са за стан). Пре­и­спи­та­ти осни­ва­ње но­вог цен­тра за мла­де та­лен­те, у на­шим усло­ви­ма то би отво­ри­ло нов про­стор за не­по­ти­зам, ма­хи­на­ци­је и ма­ни­пу­ла­ци­је, као и са ста­но­ви­ма.

Иако се ми­ни­стар већогра­дио од мо­гу­ћих кри­ти­ка, сма­трам да је му­дри­је са­слу­ша­ти јед­ну ко­рект­ну кри­ти­ку не­го де­сет по­хва­ла.

Про­фе­сор Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду