– У дефиницији која је прихваћена у Европи, задатак телевизије је да „информише, едукује и забави“. Објективно гледано, у том тројству, гледаоцима је свуда на свету најближа управо забава. Сетите се како су се телевизије утркивале ко ће преносити коју фудбалску лигу, потом су се утркивале у „шпанским“ серијама, било је периода када су све имале квизове, а данас су на ред дошли ријалити програми.

Наш саговорник даље тврди да су ријалити, као и све на телевизији, имали пробој, достићи ће врхунац и онда ће полако почети да ишчезавају. Вероватно, као и сапунице, никада неће потпуно нестати, али их неће бити у мери у којој су сада присутни, јер ће због монотоније тих програма доћи до презасићења. Њихови рејтинзи, иначе, већ почињу да падају, тако да ће, релативно брзо ова тема бити за нама, сматра Караџић.

Да ли се ријалити програми на домаћем тлу више „примају“ него у богатијим земљама због сиромаштва друштва и духа или због недовољне конкуренције квалитетне домаће продукције?

Не мислим да је „сиромаштво друштва и духа“ добра дефиниција. Истраживања о посећености сајтова за децембар говоре да је седми сајт по посећености у Србији био сајт ријалити програма „Фарма“. Ту је реч о људима који имају рачунар, интернет конекцију, неопходно знање… Не слажем се да нема конкуренције јер више од милион домаћинстава у Србији поседује кабловске прикључке, тако да су им на располагању изузетно квалитетни програми за које више не постоји језичка баријера јер су готово сви титловани. Ипак, уместо перфектног документарца, наш човек изабере оно што га забавља. И то је одувек тако. И седамдесетих је најгледанији програм био Чкаља. Забаву на телевизији ништа не може да надмаши.

Ко су људи који троше своје животе и своје време, завирујући у туђе животе?

То су они које то чини срећним. То је њихов избор. Ко су људи који пуше и тиме убијају себе и штете људима из своје околине? И њих то чини срећним.  А имају избор.

Нажалост, у тим и таквим радо гледаним програмима често се могу чути језик мржње, нетолеранције, вулгарности…

Колико РРА може да утиче да се ове негативне појаве смање на минимум и које су надлежности овог државног органа када је реч о ријалитијима?

Може да утиче и утицао је. РРА није цензорска комисија која прегледа програме пре емитовања, али, подсетићу вас, након екстремно вулгарног говора у једној од ранијих „Фарми”, реаговали смо истог тренутка и, можда чак прекорачујући своја законска овлашћења и процедуру, дан након емитовања зауставили такав програм. Након тога, гледаност „Фарме“се преполовила. Што се надлежности тиче, оне су веома ограничене и то је велики проблем. Јавност од нас очекује брзе и ефикасне реакције, а закони кажу да свако против кога ми поведемо поступак има 15 дана рок за одговор. То је јако дуг рок и ми се надамо да ће доћи до измена које ће нам омогућити да радимо ефикасније.

Ријалити емисије су добар терен и за оглашиваче који користе готово сваки кадар да рекламирају своје производе. Да ли је то злоупотреба и да ли је то Законом дозвољено?

Управо ће оглашивачи доћи главе ријалити програмима. Резултати истраживања говоре да је публика у ријалитијима једнолична и да нема ефеката рекламирања какви су били очекивани. Ако добро погледате, видећете да је у ријалитијима све мање великих оглашивача. Поред тога, на пролећном заседању Народне скупштине очекује се доношење новог закона о оглашавању, тако да ће многе нејасноће и контрадикторности постојећег закона бити отклоњене.

Исидора Масниковић