Eko oko
Dunav reka života
Između brojnih rukavaca i bara nastaju jedinstvene oaze prirode koje nastanjuju brojne biljne i životinjske vrste
Nakon godinu dana neprekidnog rada na terenu Oliver Fojkar i Dušan Čekić snimili su dokumentarno - ekološki film o prirodnim lepotama duž toka kroz Srbiju jedne od najlepših evropskih reka Dunava, koji sa 3.505 kilometara plovnog puta povezuje istok i zapad Evrope, Atlantik i Mediteran. Dunav kroz Srbiju protiče i dužini od 588 kilometara, preciznije od 1433. do 845, 65 kilometra. Upravo na ovom delu postaje moćan i veliki budući da se u njega ulivaju velike reke : Drava, Tisa, Tamiš, Morava, Nera. Timok…Ovde se ambijent širokog Dunava koji teče kroz panonsku ravnicu smenjuje brzim tokom kroz Đerdapsku klisuru gde se sudaraju uticaji centralnoevropskih i orijentalnih kultura.
Fojkar ističe da je u filmu posebna pažnja posvećena crnoj rodi, orlu belorepanu, vodomaru. jelenima, divljoj svinji, barskim zmijama i barskim kornjačama, svetu riba, rečnim školjkama, ali i lokvanjima i planktonu.U filmu ćemo predstaviti ribare koji žive u skladu sa prirodom.
Posebna pažnja posvećena je specijalnim rezervatima prirode, nacionalnim parkovima i parkovima prirode: Gornje Podunavlje, Karađorđevo, Tikvara, Begečka jama, Koviljsko - Petrovaradinski rit, Fruška Gora, Deliblatska peščara i Nacionalni park Đerdap.
Dunav u Srbiju ulazi u svom srednjem toku na 1433. kilometru, tu je tromeđa Mađarske, Hrvatske i Srbije. Leva obala sve do ušća Nere pripada Srbiji, odnosno Vojvodini. Desna obala do mosta između Iloka i Bačke Palanke pripada Hrvatskoj.
U ovom delu svog toka Dunav ima karakteristike nizijske reke. Razliva se pri većem vodostaju i krivuda stvarajući rečna ostrva i rukavce. Između brojnih rukavaca i bara nastaju jedinstvene oaze prirode koje nastanjuju brojne biljne i životinjske vrste. Sva mesta u priobalju Dunava u Vojvodini imaju bogat lovni i ribolovni fond. Ovde se sreću retke vrste ptica ka i kapitalni primerci jelena i divljih svinja.
Oliver Fojkar ustupio nam je ekskluzivne snimke iz eko filma „Dunav – reka života“ koji dočaravaju bogat i raznovrstan život ove reke. Premijera filma biće početkom naredne godine u Muzeju kinoteke u Beogradu.
Poslednji komentari
Велика предност Дунава је моћ природног самопречишћавања услед пешћаних обала и корита. У супротном би знатан број великих градова онемогућио ову зелену жилу куцавицу да буде извор живота. Јединствена је делта Дунава са својим богатством животињског света. Често бих одлазио на излете према Дубовцу где је Дунав такође својом ширином и лепотом импресиван. Велики сам поборник очувања животне средине, нарочито водотокова, јер ће скора будућност доказати 'да без (чисте) воде нема опстанка'. Плави момак по Европи шета; Повезује два супротна света...(стих из песме МОЈЕ РЕКЕ).
Prvo da se zahvalim Oliveru Fojkaru koga sam licno upoznao u Velikom Gradistu na ovom divnom tekstu.
Misljenja sam da lepote i mogucnosti Dunava nisu dovoljno i dobro iskoriscene.Sama svest naroda za ekologiju kod nas nije u punom zamahu.Stoga ovakvi filmovi i reportaze u stampi probudili bi tu svest.Dva alasa u camcima to pokazuju...stavljajuci nam do znanja da Dunav zivot znaci i da se od njega moze ziveti.Za njih je Dunav sveta reka i oni je cuvaju i toliko vole da cak i riblju corbu onu pravu alasku kuvaju u dunavskoj vodi.Ta ljubav prema reci treba da se rzvije i mozda gleda kroz "naocare" tih ljudi koji zive od toga
I bez BRANE moze HE da se izgradi izmedju mostova u Gradu Novom Sadu, na dubini na kojoj prirodnim protokom HIDRO ELEKTRANA nece smetati plovidbi i obratno,a ribe i ostali zivi organizmi ce imati normalnu komunikaciju kao da brane i nema.Prostor po dubini iznosi oko 6 metara sa sirinama nesto preko 200 metara,ali i na duzini oko 1000 metara.
Treba imati u vidu, da nisam konstruktor HE, ali toliko znam da uocim gde se sta moze upotrebiti od koristi sa energetskog stanovista, tako da bi HE trebalada preradi oko 12 MW i ucini oko 90 miliona kWh godisnje.Znam da o ovoj mogucnosti nije jos niko pisao,ali eto mozda kao korisnu "pricu" cu prijavit na konkursu za NAJ IDEJU u Srbiji.Za ovu vrstu recnih ravnicarskih tokova postoji oprema samo treba pronaci mesta gde su brzine toka vece 1.5 m/sec gde se ona moze ugraditi i eto eco energija je tu za "male" pare.