Еко око
Дунав река живота
Између бројних рукаваца и бара настају јединствене оазе природе које настањују бројне биљне и животињске врсте
Након годину дана непрекидног рада на терену Оливер Фојкар и Душан Чекић снимили су документарно - еколошки филм о природним лепотама дуж тока кроз Србију једне од најлепших европских река Дунава, који са 3.505 километара пловног пута повезује исток и запад Европе, Атлантик и Медитеран. Дунав кроз Србију протиче и дужини од 588 километара, прецизније од 1433. до 845, 65 километра. Управо на овом делу постаје моћан и велики будући да се у њега уливају велике реке : Драва, Тиса, Тамиш, Морава, Нера. Тимок…Овде се амбијент широког Дунава који тече кроз панонску равницу смењује брзим током кроз Ђердапску клисуру где се сударају утицаји централноевропских и оријенталних култура.
Фојкар истиче да је у филму посебна пажња посвећена црној роди, орлу белорепану, водомару. јеленима, дивљој свињи, барским змијама и барским корњачама, свету риба, речним шкољкама, али и локвањима и планктону.У филму ћемо представити рибаре који живе у складу са природом.
Посебна пажња посвећена је специјалним резерватима природе, националним парковима и парковима природе: Горње Подунавље, Карађорђево, Тиквара, Бегечка јама, Ковиљско - Петроварадински рит, Фрушка Гора, Делиблатска пешчара и Национални парк Ђердап.
Дунав у Србију улази у свом средњем току на 1433. километру, ту је тромеђа Мађарске, Хрватске и Србије. Лева обала све до ушћа Нере припада Србији, односно Војводини. Десна обала до моста између Илока и Бачке Паланке припада Хрватској.
У овом делу свог тока Дунав има карактеристике низијске реке. Разлива се при већем водостају и кривуда стварајући речна острва и рукавце. Између бројних рукаваца и бара настају јединствене оазе природе које настањују бројне биљне и животињске врсте. Сва места у приобаљу Дунава у Војводини имају богат ловни и риболовни фонд. Овде се срећу ретке врсте птица ка и капитални примерци јелена и дивљих свиња.
Оливер Фојкар уступио нам је ексклузивне снимке из еко филма „Дунав – река живота“ који дочаравају богат и разноврстан живот ове реке. Премијера филма биће почетком наредне године у Музеју кинотеке у Београду.
Последњи коментари
Велика предност Дунава је моћ природног самопречишћавања услед пешћаних обала и корита. У супротном би знатан број великих градова онемогућио ову зелену жилу куцавицу да буде извор живота. Јединствена је делта Дунава са својим богатством животињског света. Често бих одлазио на излете према Дубовцу где је Дунав такође својом ширином и лепотом импресиван. Велики сам поборник очувања животне средине, нарочито водотокова, јер ће скора будућност доказати 'да без (чисте) воде нема опстанка'. Плави момак по Европи шета; Повезује два супротна света...(стих из песме МОЈЕ РЕКЕ).
Prvo da se zahvalim Oliveru Fojkaru koga sam licno upoznao u Velikom Gradistu na ovom divnom tekstu.
Misljenja sam da lepote i mogucnosti Dunava nisu dovoljno i dobro iskoriscene.Sama svest naroda za ekologiju kod nas nije u punom zamahu.Stoga ovakvi filmovi i reportaze u stampi probudili bi tu svest.Dva alasa u camcima to pokazuju...stavljajuci nam do znanja da Dunav zivot znaci i da se od njega moze ziveti.Za njih je Dunav sveta reka i oni je cuvaju i toliko vole da cak i riblju corbu onu pravu alasku kuvaju u dunavskoj vodi.Ta ljubav prema reci treba da se rzvije i mozda gleda kroz "naocare" tih ljudi koji zive od toga
I bez BRANE moze HE da se izgradi izmedju mostova u Gradu Novom Sadu, na dubini na kojoj prirodnim protokom HIDRO ELEKTRANA nece smetati plovidbi i obratno,a ribe i ostali zivi organizmi ce imati normalnu komunikaciju kao da brane i nema.Prostor po dubini iznosi oko 6 metara sa sirinama nesto preko 200 metara,ali i na duzini oko 1000 metara.
Treba imati u vidu, da nisam konstruktor HE, ali toliko znam da uocim gde se sta moze upotrebiti od koristi sa energetskog stanovista, tako da bi HE trebalada preradi oko 12 MW i ucini oko 90 miliona kWh godisnje.Znam da o ovoj mogucnosti nije jos niko pisao,ali eto mozda kao korisnu "pricu" cu prijavit na konkursu za NAJ IDEJU u Srbiji.Za ovu vrstu recnih ravnicarskih tokova postoji oprema samo treba pronaci mesta gde su brzine toka vece 1.5 m/sec gde se ona moze ugraditi i eto eco energija je tu za "male" pare.