Бројна истраживања указује да се Лесковац налази на великом геотермалном језеру температуре од 96 до 112 целзијусових степени. Слободан Коцић, градоначелник Лесковца каже да детаљни геотермални истраживачки радови на дубини од 1.200 до 1.500 метар почињу на пролеће. Ако истраживања потврде да град лежи на „језеру вреле воде” Лесковац ће имати најефтиније грејање на југу Европе.

Пре много година власници бунара у појединим деловима града су се, због топле воде у њима зими умивали напољу, а домаћице прале веш поред бунара. Хроничари, како каже Драгољуб Ђорђевић – Каралеја, помињу терме и топли извор на Хисару, брду изнад Лесковца, где је недавно откривена чувена челична игла и пронађени остаци насеља и просторија где је топљен метал.

Након прегледане документације старе више од тридесет година, када су рађене прве геолошке анализе, аустријска развојна аенција одлучила је да финансира пројекат локалне самоуправе „Валоризовање, термалних и високо квалитетних вода у лесковачкој котлини”. За пробне бушотине на дубини од 1.200 до 1.500 метара Аустријанци ће издвојити 50.000 евра. Ако прве анализе покажу да испод града има термалних вода пројекат ће бити настављен у сарадњи са домаћим и страним привредницима.

-Сасвим случајно смо пронашли документацију о анализи тла које показују да се испод Лесковца, на дубини од километар налази огромно језеро са водом температуре од 70 до 112 степени. Ако пробним бушотинама пронађемо ту воду Лесковац више неће бити „мали Манчестер”, како су га некад звали, већ ће имати шансу да постане „српска Калифорнија”. Термалне воде би могле да се користе не само за бањско лечење него за загревање станова и пластеника за производњу поврћа - ,објашњава градоначелник Лесковца Слободан Коцић.

Досадашња истраживања показују да град лежи на милионима кубика воде. Када се бушотинама стигне до 1.200 метара дубине знаће се да ли је та вода заиста термална и каквог је састава.

-Истраживачи су пронашли на дубини од 300 метара здраву пијаћу воду коју данас користе Лесковчани. Тада смо наставили са испитивањем тла и дошли до закључка да се испод каменог слоја на дубини од 1.500 метара налази некакво језеро. Тачније, то су терцијарни сегменти који леже на чврстој стени и мој тим је о свему томе направио велики елаборат, објашњава чувени стручњак за воде -, инжењер Светислав Станковић.

У Лесковцу настоје да пројекат „Геотермалних и високо квалитетних вода у лесковачкој котлини” буде подлога реализације „Зеленог пројекта” који су подржали представници 13 општина Јабланичког и Пчињског округа.

Текст и фото: А. Давинић