Петак, 12.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

На брзацима Лима

Учесници рафтинг туре добро су се презнојили веслајући пуних 36 километара клисуром, неукроћеним брзацима и буковима Лима, чија вода је на неким деловима толико чиста и прозирна на ушћу мале речице Сопотнице, да се може пити
На брзацима Лима
Веслало се и кроз мирније воде Лима

Удружење за екологију и етнологију „Балкан Форум”, у сарадњи са специјалним резерватом природе „Увац“, из Нове Вароши, Удружењем љубитеља природе„ Озон“, Планинарским друштвом Камена Гора из Пријепоља, ЈП „Србијашуме” и Аутосервисом „Бујак“из Пријепоља, недавно је први пут организовало јединствену џип и рафтинг туру, под називом „ Стазама Белог Анђела”. Група новинара, планинара и заљубљеника у природу, са седам џипова, кренула је са Водене пољане, на Златару, да би прокрстарила ливадама и пашњацима Старовлашко– Рашке висоравни (надморска висина од 760 – 1.322 метара). више од 150 километара обилазећи пределе преко обронака Јавора, до Јадовника, одакле се, види цела Србија.Посетили су и јединствени манастир Дубницу, из 17.века, у близини села Штиткова, задужбину патријарха Гаврила Рајића Рашковића.

(/slika2)Већина од око двадесетаск учесника овог авантуристичког похода први пут је имала прилику да обиђе царство белоглавог супа, на литицама кањона Увац, а потом да се спусти и плови меандрима Увачког језера, које су претходно гледали са високе литице са необичним именом – „ Молитва“, одакле се најбоље може пратити лет господара висина, царске птице, белоглавог супа. Управо на литицама кањона Увац, ова ретка птица, која је почетком деведесетих година прошлог века била пред изумирањем (1992. године било је само девет парова). Захваљујући посебној заштити и напору љубитеља природе, повећала је своју бројност на 70 парова, тако да данас овде живи више од 300 јединки. Колонија белоглавног супа у кањону Увац највећа је не само на Балкану, већ и у Европи. Према народном веровању, белоглави суп је света птица,,спомиње се као небески краљ“, био је симбол на грбовима и заставама српске властеле Немањића, Мрњавчевића, Лазаревића....

Председник „Балкан Форума” и вођа ове туре, проф. Душан Велимировић, планира да укључи своје пријатеље у промоцију овог јединственог краја.. Кроз ово пределе изузетне лепоте, џипове и њихове посаде пажљиво су провели Горан Бјелановић, шеф чуварске службе и референт за унапређење специјалног резервата природе „Увац“, уз „малу“ помоћ свог сина. Немање и ренџера Сретка Ковачевића.

(/slika3)Бјелановић и Ковачевић вешто су провели новинарско – планинарску екипу водама Увца, кроз сам кањон, до„ ледене пећине“.Док је пржило летње сунце и температура прелазила 37,па и 40 степени Целзијуса, у Леденој пећини је било десетак, као у фрижидеру.

Оставивши џипове на самој граници са Црном Гором, учесници туре укрцали су се у гумене чамце и кренули низ Лим, до Пријепоља. Добро су се презнојили веслајући пуних 36 километара клисуром, неукроћеним брзацима и буковима Лима, чија вода је на неким деловима толико чиста и прозирна на ушћу мале речице Сопотнице, да се може пити. Било је успут и купања, скакања са стене, ипак, без вештих скипера, предвођених Гораном Бујаком, који су чврсто држали контролу над чамцима, тешко би се екипа ентузијаста, невична рафтингу, изборила саЛимом. Логорска ватра, коју су код планинарског дома на Сопотоници, запалили домаћини, планинари Планинарског друштва Камена Гора, алпинисти Иван Андрејић и Драган Петрић, први српски освајачи Монт Евереста, али и осталих највиших врхова на свим континентима, дала је посебну драж овој тури и подсетила на младалачке дане, када се у друштву планинара, горана или извиђача друговало за памћење. Завршног дана учесници туре обишли су четири века стар Свети бор, на Каменој гори, као и задужбину краља Владислава, манастир Милешева, са јединственом фреском Белог Анђела.

Била је то авантура за памћење, јединствени су у оцени учесници овог необичног четвородневног путовања по пределима Старе Рашке, за које је оранизатор обећао да ће се традиционално одржавати средином лета сваке године.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.