Због претераног улова, загађења и изградње брана које доводе до исушивања и климатских промена од 94 врсте рибе које живе у рекама Србије угрожено је петнаест врста риба, процена је Министарства заштите животне средине и просторног планирања. По речима Драгане Васиљевић, инспектора заштите животне средине најугроженије врсте риба стављене су под трајни ловостај, а то су: моруна, паструга, атлантска јесетра, дунавска јесетра, главатица, дунавска харинга, црномоморска харинга, црнка, светлица, дримски шарадан, лињак, златни караш, чиков, велики и мали вретенер.

Осим мере трајног ловостаја за најугроженије врсте риба и већина других аутохтоних врста, које се налазе у нашим рекама потпадају под неке од облика заштите, као што је забрана лова тих врста у време мреста, забрана лова испод одређене мере, као и ограничење улова спортских риболоваца – каже Васиљевић .

Када је у питању уништавање рибљег фонда у претходном периоду тешко је одговорити које су количине у питању, зато што се у овом случају не ради само о количини већ и о врстама риба. Корисници рибарских подручја су у претходном периоду већ извршили порибљавања као једну од мера унапређења рибљег фонда, било да су она већ била планирана програмима унапређења, било да су извршена у циљу санације терена.

– Прошле године су сви корисници рибарских подручја били у обавези да израде програме унапређења рибарства за период од пет година. Програме израђују стручне установе које су на основу истраживања на терену, утврдиле стање рибљег фонда и предвидели количине и врсте риба као и период када треба извршити порибљавање, као и друге мере коју корисници морају да предузимају да би се рибљи фонд очувао и унапредио – каже Васиљевић.

Када су у питању угрожене врсте риба попут младице, али и остале врсте риба корисници рибарских подручја врше појачане контроле у време мреста и по потреби организују кампове са даноноћним дежурствима, истиче инспекторка.

Она подсећа да су узроци угинућа риба различити, али да велику штету рибљем фонду у нашим рекама наносе несавесни појединци и одређене организоване групе које се баве криволовом. Васиљевић каже да је, пре три године, долазило до угинућа риба, углавном, због испуштања опасних и штетних материја у водотокове река.

У то време инспектори су кажњавали предузећа, која су из својих погона испуштала отровне материје у реке, што је довело до помора риба.

Васиљевић каже да су инспектори у оквиру својих надлежност подносили пријаве надлежним судским органима за све случајеве када је дошло до угинућа риба. Већина тих спорова је у току. Позитиван пример одговорног понашања загађивача је млекара „Џерси” из Књажевца која је без обзира на исход судског спора одмах приступила уградњи уређаја за пречишћавање отпадних вода, истиче она.