Сувенири и за Јосипа Броза

Приједор – Стево Врач, мештанин села Горњи Гаревци код Приједора, један је од малобројних школованих бачвара бивше Југославије који је свом занату остао веран све до данас. Пинтерај је, како овај занат називају стари бачвари, завршио у Дарувару,  у Хрватској, где је живео све до почетка последњег рата, и то код чувеног мајстора Јулијуса Леје, Мађара.

– Три године сам код тог старог мајстора учио све тајне бачварства, прича Врач додајући да се на простору бивше државе овим послом баве још двоје-троје људи који су се школовали и изучавали занат код правих мајстора. Остали су, тврди он, само приучени.

Тајне бачварства Стево тешко открива али вели да је постао чувен по својим бачвама у некадашњој Југославији и свету.Како је волео да експериментише са дрветом, дошао је на идеју да у једној београдској трговини сувенира и кућне радиности изложи своје експонате.

– То је „запело” за око људима из непосредног окружења председника бивше нам државеЈосипа Броза, и тако су моје плоске и минијатурне бачве дошле и до њега, са поносом прича Стево и каже да су од тада почеле да стижу наруџбине из Београда како би се његове рукотворине поклањале светским државницима.Бизнис је, наводи, кренуо као никада до тада. Временом је посао пропао јер се друг Стари разболео и умро, а касније је и рат „покуцао на врата”.

И бачве и плоске,прича, израђује од славонског храста лужњака, јер је најбољи за обраду.У послу му помаже супруга Илинкакоја са њим живи већ петнаест година.

– Она ми је трећа супруга, али је не бих мењао ни за једну бившу, јер ми помаже у раду, не крије Стево. Каже да Илинка бачву зна да савије како би је „опколио” железним обручем, за неколико секунди.

Стевин најновији изум, бачва из које се могу пити чак три врсте ракије,недавно је нашао муштерију. Њена средина је резервисана са козарачку шљивовицу, док се са стране могу налити виљамовка и лозовача. Све три имају излаз на обавезну славину.

– Колико продам, толико радова и поклоним. Плоску сам недавно даровао премијеру Републике Српске Милораду Додику, те начелнику наше општине Марку Павићу, вели Стево. Додаје да је умеће потврдио и на једном старом „вартбургу” у који је уградио много дрвета и за који се заинтересовао један приједорски златар. Има намеру да осмисли и „уради” два кабриолета.

Мајстор бачвар каже да има жељу да овом старом занату,који полако изумире, подучи младе људе.

– Јавило се њих неколико са жељом да их научим послу,али сам их одбио јер би они да за седам дана све науче, говори Стево Врач верујући да ће се међу младима ипак наћи неко на кога би пренео драгоцено знање. Спреман је чак и своју радионицу са комплетним машинама да остави ономе ко истински заволи овај занат. За тако нешто има само један услов а то је да његова радња остане на истом месту, у оквиру његове породичне куће, у Горњим Гаревцима.