Зауставити пренос надлежности на БиХ

Од нашег сталног дописника
Бањалука – По Дејтонском споразуму Босна и Херцеговина је имала девет, а сада има 53 надлежности. Пренос надлежности са Републике Српске и Федерације БиХ почео је у пролеће 1997. године и то на основу декларација Савета за примену мира, које су се –  уместо на одредбе – позивале на „дух Дејтона”. Од тада у БиХ непрекидно трају полемике о томе да ли су надлежности ентитета на ниво БиХ пренесене законито и могу ли оне бити враћене ентитетима.

Српски политичари су за обустављање преноса надлежности и враћање оних које су јој незаконито одузете, јер у овом процесу види централизовање БиХ и, дугорочно, нестајању РС. Бошњачки лидери су, у име „јачања државе”, на супротном полу. Хрватски су, као и у свим сличним приликама, између ова два становишта.

„Истина, Устав БиХ је дао могућност Републици Српској и Федерацији БиХ да, ако се договоре, поједине надлежности могу да пренесу на заједничке органе, односно да оснују органе који ће за оба ентитета обављати послове на нивоу БиХ”, каже за наш лист посланик Партије демократског прогреса у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Бранко Докић

Део надлежности је, подсећа он, пренесен договором и одлукама ентитетских органа и ту није ништа спорно. „Велики број надлежности је пренесен одлукама високих представника, а поприличан број нових агенција и других органа на нивоу БиХ је основан на основу одредби закона које су наметали високи представници. Они су чак мењали и законе, као о пасошу и личној карти. На основу тих измена, ентитети су изгубили право да издају личне карте и пасоше”, истиче Докић.

Драстичан пример, по нашем саговорнику, је Закон о судовима који је променио бивши високи представник Педи Ешдаун. Он је донео измене, којима је –  супротно одредбама Дејтонског споразума – основао Суд и Тужилаштво БиХ. Под притиском декларација Савета за примену мира и високих представника формиране су Оружане снаге БиХ, Обавештајно-безбедносна агенција, Гранична полиција, Агенција за истраге и заштиту, Правобранилаштво БиХ, Регулаторна агенција за комуникације, Управа за индиректно опорезивање...

„Треба утврдити које су надлежности пренесене у складу са Уставом БиХ, а које кршењем његових одредби. Врло је важно утврдити и следеће: да ли и колико користи сви грађани БиХ имају од заједничких органа БиХ и да ли их прескупо плаћају. Такође, да ли ти органи раде подједнако у интересу целе БиХ, тачније РС и Федерације БиХ, или промовишу „сарајевску политику”. Док не будемо имали чисте рачуне, ниједну надлежност са Републике Српске не треба да пренесемо на ниво БиХ”, нагласио је Докић.

До објективне анализе рада заједничких органа БиХ, додао је он, није лако доћи, јер сарајевским политичарима је „најмање важно шта ови органи раде и колико коштају”. „За њих је најбитније да се повећава број органа на нивоу БиХ, а политичка позадина тога је утисак да БиХ јача као држава, а да, истовремено, снага ентитета, поготово Републике Српске, слаби”, констатовао је Бранко Докић.

Боро Марић

----------------------------------------------

Гломазна администрација

Са повећањем заједничких органа БиХ, повећавао се и бирократски апарат. Ако се од укупног броја запослених у заједничким органима БиХ одузме десетак хиљада припадника Оружаних снага, добије се 12.000 чиновника који раде у заједничким органима или око пет хиљада више него 2004. године. Истовремено, растао је и буџет заједничких органа. Пре пет година, заједнички органи БиХ су располагали са 480 милиона марака, а ове године ће имати 1,4 милијарде марака. Трећину те своте даје Република Српска, а две трећине Федерација БиХ.