„Зенту” прекриле мреже
Петровац – У мору, недалеко од Петровца, налази се највећи потонули брод на јужнојадранским просторима. Како доћи до њега, питање је које у последње време мучи рониоце.
Подручје око острва Катич, испред Петровца у више наврата претраживали су домаћи рониоци, али и њихове колеге из Аустрије. „Људи-жабе”, али и стручњаци који се баве историјом и публицистиком. Њихов циљ је била крстарица „Зента”, која скоро цео век почива на морском дну. У мноштву потонулих бродова у црногорском делу Јадрана она је свакако и једна од најинтересантнијих.
Реч је о аустроугарском ратном броду – крстарици коју су 16. августа 1914. године торпедовале савезничке, француске снаге.
Користећи посебну смесу хелијума, кисеоника и азота рониоци клуба „Нептун – Мимоза” из Тивта и немачке ронилачке асоцијације „International tehnical diving ITD”, бавили су се дуже време на великој дубини код острва Катич, наспрам петровачке плаже. Крстарица почива на морском дну где дубина износи 73 метра. Чланови ронилачког клуба „Марина” из Херцег Новог који су руководили једном акцијом истраживања истичу да је нужна велика опрезност у трагању за овим бродом. Он је, наиме, прекривен мрежама и парангалима риболоваца који на овом простору лове. Мреже су велика замка за неискусне и оне који би на брзину да одраде посао.
(/slika2)Оно што је изненадило рониоце јесте чињеница да је овај брод у изузетно добром стању. Како истичу, крстарица лежи на равној „кобилици” и има се утисак да је неко положио на дно мора. Половина пропелера је испод песка, свих осам топова калибра 120 милиметара и исто толико топова мањег калибра – 47 милиметара – су на броду. По речима ронилаца, посебно добро изгледа дрвени покров главне палубе – просто као да је недавно углачан. „Зента” која је, иначе, тешка 2.300 тона погођена је директно у командни мост и изнад машинског строја је велика рупа од гранате која је пробила све палубе.
Ова крстарица је изграђена у бродоградилишту Пула 1897. године. Почетком Првог светског рата њоме је командовао капетан фрегате Паул Пахер. Када се нашао надомак Петровца одбио је да се преда Британцима и Французима, чија је флота била около. Уследило је торпедовање и том приликом је погинуло 210 војника. Њих 129, дакле своје непријатеље, спасили су петровачки рибари, показујући тако велику хуманост. Они су заробљени и неколико дана касније интернирани на Цетиње. У јануару 1916. сви су се вратили својим кућама. Посаду су већином чинили војници с простора бивше Југославије који су носили униформе „црно-жуте” монархије, која је умрла након рата.
Преживели морнари су, у знак захвалности спасиоцима из Петровца, подигли црквицу посвећену Светој недјељи на острву Катич. Деценијама су сваке године на дан бродолома паљене свеће. Време је учинило своје, тај обичај је нестао, а црква је страдала у разорном земљотресу 1979. године. У лето 2006. Франц Митермајер и Ингелберт Апфелталер, чланови Удружења историчара поморства Аустрије, положили су венце на остатке брода. Од тада увелико и траје прича о томе како на суво пренети велики брод који је потопљен прве године Првог светског рата, од чијег завршетка се напунило управо деведесет година.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


