Нечујна музика универзума

Познати романсијер Владимир Пиштало управо је објавио најновији роман, под насловом „Тесла, портрет међу маскама” (издавач „Агора”, Зрењанин). Реч је о делу (није биографија, наглашава наш саговорник) чији је главни јунак Никола Тесла. Аутор је у овом роману, између осталог, постигао и оно о чему многи савремени писци сањају: невероватну атмосферу коју један генијални ум, какав је био Теслин, шири око себе. Неухватљиву, болно стешњену у „овоземаљске” животне оквире, набујалу и незаустављиву...

Када сте одлучили да пишете роман о Николи Тесли?

Када сам почео да радим магистрат и после доктората из америчке историје морао сам да пишем оним одвратним, мртвим језиком академског знања. У једном тренутку ми је све то постало превише велики терет, по принципу: много јаве а премало сна. Морао сам да почнем да пишем нешто за себе. Тако сам негде 1994, 1995. започео прве главе овога романа. Онда сам пројекат на неко време оставио, радио књиге прича, роман „Миленијум у Београду” и докторат. У међувремену су ми стално падале идеје које сам записивао у бележницама, уз заокружено Т, што је значило „за Теслу”; прочитао сам и „све што се прочитати могло” о његовом животу – књиге, чланке, сећања. У извесном смислу то је био најтежи посао, потпуно аналоган научном раду. „Право” писање је почело 2002, кад сам почео да предајем на Бекер колеџу у Вустеру.

Који су кључни, несрећни тренуци у Теслином животу, у каријери и приватно, који су одредили његову судбину?

Први је та мистериозна смрт брата о којој постоје две верзије: једна – ударио га је коњ, друга – пао је низ степенице и онда је оптужио Николу да га је гурнуо. Један амерички романсијер се определио за обе верзије. Брата је прво ударио коњ, па је затим, онако ровит пао низ степенице. Читаоци ће видети за коју сам се верзију ја определио у овом делу. Једна ствар је извесна: смрт тог боголиког брата одређује у извесном смислу читав живот Николе Тесле.

Друго, у легенди Тесла је поцепао чек на милион долара. У стварном животу, тог чека вероватно није било. Тесла, на крају, није добио ни цента кад је његов систем примењен при градњи њујоршког метроа. Треће, после пожара који је уништио Теслину лабораторију 1895, финансијер Едвард Дин Адамс је предложио да оснује компанију посвећену искључиво његовим истраживањима. Да је пристао (а није) Тесла би имао средства да финансира свој велелепни животни пројект, Варденклиф. Четврто, Џон Пиерпонт Морган је Тесли дао сто педесет хиљада долара да изгради малу кулу која ће бежично слати берзанске извештаје и саопштења о резултатима трка. Директно прекршивши уговор са моћником који не опрашта – наставио је да се бави преносом енергије кроз земљу који можда јесте а можда није био могућ. Од тада је Морган, чија је фирма у време Првог светског рата контролисала невероватних 13 одсто светског капитала, активно опструирао Теслу у покушајима да нађе новог инвеститора. Да је Тесла само пренео поруке – што је могао – био би недвосмислено признат као проналазач радија. И добио би додатна средства која су му била нужна. После пропасти пројекта Варденклифа, Тесла је добио нервни слом.

Који су, пак, они најсрећнији?

Највеће, скоро надљудско задовољство Теслиног живота јесте стварање онога што дотад није постојало и давања имена безименом. По сопственом признању, проводио је читаве године у непрестаном усхићењу везаном за рад. Живео је на врху света. У ствари, живео је изнад врха – у срећи открића. Ходао је по води, играо је свој ментални валцер. Рад му је био интересантнији од људи, од љубави, од сна. Нећемо претерати ако године среће изазване радом замислимо као предуги, сублимисани, тантрички оргазам.

Тесла је и говорио да је наука његова једина вереница, а цели Њујорк је ипак хтео да га ожени…

По Теслином сопственом сведочењу он је „савладао сексуални инстинкт” 1880-их, негде у периоду после копања ровова. Био је блиски пријатељ са „Светим Павлом хиндуизма” Свамијем Вивеканандом који је, такође, проповедао уздржавање од сваке форме сексуалне енергије. Тесла је, што би рекли Индуси, усмерио свој сексуални нагон од бедрене чакре ка чеоној и упрегао ту енергију у свој усхићујући рад. Верујем да је Тесли усхићење стварања новог било занимљивије од „пуке љубави”. То је била бескрајно јака дрога. За њега би прелазак са рада на љубав, да тако кажемо, био силазак са мескалина на марихуану.

Сара Бернар се најчешће спомиње као жена којој нико није одолео, али Тесла јесте…

Сара Бернар је била личност око које су се плеле легенде. То са Теслом вероватно је само још једна од њих. Немојте заборавити да је божанствена Сара била 20 година старија од Тесле. Уосталом, да је отишао са њом у собу, шта да ради с њом? По сопственом признању, повратио би када би додирнуо женску косу.

Да ли је Теслина мисао да је „трик да будемо у складу са вибрацијама света, а не да осцилирамо против њих” била његова водиља кроз живот и науку? 

Човек као Тесла имао је више него једну водећу мисао. Бискуп Беркли је сматрао да је једини субјективитет у свемиру Бог, да људи немају субјективитет него га позајмљују од Бога. Тесла је радије користио Аристотелов термин ентелехија. Из тог централног извора људи не добијају само енергију. Одатле осцилативни ритмови доносе идеје у умове људи. Одатле долази наша мисао која засија и зазвони у нашој глави као трамвај у станици. Те осцилације можемо замислити као нечујну музику универзума на коју човечанство несвесно игра. Као и Фројд или Марк Твен, Тесла је веровао је да је људска ментална слобода мања него што се обично претпоставља, да је индивидуалност ограничена, али да су људи дубоко повезани са спољним светом и да су део универзума који је у целини жив. Посебно је инсистирао на овој теорији о људима као аутоматима у време Првог светског рата. Зашто? Па можда зато да би скинуо кривицу са људи за ратне страхоте. О томе је писао у време кад су мерзери рушили катедрале, кад су Аустријанци вешали српске сељанке у Мачви, кад су Немци терали белгијске цивиле на присилан рад, кад је Енглеска флота блокирала све гладнију Немачку, кад су Турци клали Јермене, а читаоци Ничеа и Бергсона дрхтали...

Ко је за Вас био Никола Тесла: светлост, звук, свемир, трептај бескраја, неко (нешто) кога никада нећемо досегнути?

Свети Григорије Палама је рекао да онај ко учествује у божјој енергији донекле и сам постаје светлост. То се у великој мери односи на Теслу. У мањој мери, то се односи на вас, на мене, на особу која је љубазно застала да погледа овај интервју,на читаоца који ће отворити моју књигу.