За почетак замислите да живите у Холандији. И то у Ротердаму. Па онда замислите да познајете архитекту Јана Јонгерта, једног од холандских пионира градње објеката већ коришћеним материјалима и производима. У том случају, ваша стара веш-машина и судопера, прозорско окно, дрвени сто или стаклене флаше никада се не би нашле у контејнеру. Завршиле би у једном од његових студија, у којима би се разматрала њихова нова улога, све у складу са концептом суперупотребе. О тој идеји, коју његов биро „2012Architecten”, основан 1997. по угледу на „2012” – пројекат експерименталног стамбеног објекта у Ротердаму, спроводи већ годинама, говорио је на предавању на недавно завршеној Београдској интернационалној недељи архитектуре. А потом је о томе причао и за наш лист.

Како је настао Ваш први пројекат „2012”, зашто се баш тако зове и шта промовише?

Читава та стамбена област требало је 1997. да буде срушена. Моје колеге и ја договориле смо се прво са комшијама, а онда и са градском управом, да простор рестаурирамо, у еко стандарду, путем рециклирања, без употребе великих средстава. Зграде су нам дате на коришћење на 15 година, тај период се завршава 2012. године. Зато пројекат и носи то име. Тамо станујем, у том простору смо почели, али смо га у једном тренутку прерасли и преселили биро у један напуштени италијански ресторан, такође у Ротердаму.

Како проналазите и претварате судопере, цеви, колутове за жицу у зидове, преграде, фасаде?

Уместо термина поновна употреба више нам одговара суперупотреба. Јер, ствари се не користе поново за исту намену, већ им се намена мења. Материјале тражимо у непосредној околини где ће се реализовати пројекат, трошкове транспорта тако сводимо на минимум, потом реадаптирамо тај отпад и прилагодимо га градњи. Почињемо увек са „жетвеном мапом”, на којој обележимо подручја где потрага за материјалима стартује. Постоје три врсте отпада: истрошене ствари које су већ коришћене, индустријски остаци и производи са грешком. Посебном обрадом их сечемо, лепимо, спајамо, у договору са клијентом. Скоро 60 процената приватне виле „Велпело”, на истоку Холандије, настало је од дрвених делова великих колутова за жицу. Игралиште „Мејдорн рај за децу” направљено је од великих рото цеви. А за једну од болница коју ћемо реновирати материјал скупљамо управо из контејнера који се пуни оним што они бацају свакодневно.

Речено на примеру неког од материјала који се налазе у просторији, овде на Архитектонском факултету, где разговарамо?

Ево, рецимо, ту су флашице сока. Стакло је веома отпоран материјал. Запитајте се да ли се оне могу искористити и другачије. Да ли се могу поређати вертикално једна на другу, уз додатак неког новог материјала, да би се од њих направио преградни зид. Или хоризонтално. Што да не, само је питање ваше маште!

И сам процес прераде углавном је форма рециклирања?

Да. Конкретније, пошто смо дрво, које смо користили баш за вилу „Велпело” ради продужења рока трајања грејали посебним процесом за који је струја добијена употребом вишка енергије из једне електричне компаније у близини.

Феноменом суперупотребе баве се и сви посетиоци веб-странице „Superuse”, чији сте аутор, који сами на сајт постављају своје идеје.

То је својеврсна заједница дизајнера, архитеката, обичних људи. Битно је да људе који нису професионалци подстакнемо на размишљање. Важна је локација, контекст, енергетски извори, вода, прехрамбени системи, клима, материјал, функционалност, доступан буџет. Како све то „увезати” у целину. Томе може да послужи управо интернет.

Инсталација од судопера Јана Јонгерта у Дордрехту

Спадате међу прве који се у Холандији, познатој по пионирским подухватима у многим областима, баве поновном употребом отпада. Колико је та идеја постала популарна?

Колико је мени познато, само четири студија у Ротердаму баве се реализацијом таквих објеката. И то је наша специјалност. Идеја је препозната као добра, инвентивна, све више се клијената јавља ради градње али још увек није масовно прихваћена. За то је потребно време.

Србија је, као и већина земаља на Балкану, далеко од оваквих токова у грађевинарству. Како да им се приближимо?

Упознао сам током трајања Недеље архитектуре ваше архитекте, верујем у њих, као и у њихову жељу да сваку новину донесу у Србију. Има времена, верујем да ће тако бити и са нашим иновацијама.