Када Јован постане Иван

– Да ли ће моја књига „Срби међу европским народима” бити објављена на хрватском, руском или италијанском језику превасходно зависи од издавачких права којима располаже светски позната издавачка кућа „Блеквел паблишинг” (Blackwell Publishing Ltd) – каже за „Политику” академик и професор др Сима М. Ћирковић поводом писања нашег листа о преводу овог његовог капиталног дела на хрватски језик.

„Блеквел паблишинг” је, додаје академик Ћирковић, и дао подстицај за писање и први је, и пре српског издања, 2004. године објавио ову књигу на енглеском језику, под насловом „The Sеrbs”, у реномираној едицији „Народи Европе”.

– Пре бих рекао да је књига прилагођена на хрватски, или да је реч о хрватској редакцији издања. Будући да је хрватски издавач, такође, откупио права од „Блеквел паблишинга”, одлучено је да је превод лакше прилагодити на хрватски са српског, него са енглеског језика. Ја сам добио на увид текст који је на хрватски прилагодио Анте Башић и заједно смо радили на многим именима и изразима којих је, свакако, више од само петнаест стручних израза – објашњава академик Ћирковић, подсећајући:

– Да не спомињем да су сви Јовани на хрватском Ивани. Међутим, негде је било неопходно оставити, на пример, Јован Оливер. Било је и других сличних финеса које је требало ускладити, и због тога сам као аутор књиге био у контакту са хрватским издавачем.

И руско издање књиге које је најављено биће преведено са српског језика, а у припреми је и словеначко издање књиге, истакао је академик Ћирковић.

Према речима професора Ћирковића, чак и ако би се као аутор успротивио објављивању своје књиге на неком од поменутих језика, нови преводи и издања појавиће се само уз сагласност „Блеквел паблишинга” који продаје издавачка права. Ипак, професор Ћирковић је изразио задовољство што се његова књига појавила и на хрватском језику, и напоменуо је да ипак није реч о преводу у правом смислу те речи.

Дело Симе М. Ћирковића појавило се, после издања на енглеском, 2004. године на српском језику у малој београдској издавачкој кући „Еквилибријум”, а годину дана касније почели су преговори о хрватском издању са загребачким издавачем „Голден маркетинг – техничком књигом”. Хрватско издање појавило се 2008. године под насловом „Срби међу еуропским народима”.

Иначе, уочи представљања хрватског издања ове књиге и округлог стола, одржаних у Загребу прошле недеље, Филозофски факултет свеучилишта у Загребу, Центар за компаративнохисторијске и интеркултуралне студије, објавио је интервју са професором Симом М. Ћирковићем као прву свеску серије „Дијалог с поводом”. Разговор је водио проф. др Драго Роксандић. У том разговору, поред осталог, професор Ћирковић је истакао да српско издање књиге није било нарочито запажено у Београду, и да није изазвало дискусију о темама код којих су напуштена традиционална схватања у домаћој историографији.

М. Вулићевић

-------------------------------------------------------------------

Радивој Радић, историчар: Неспорно много вредна књига

Историчар др Радивој Радић био је један од учесника стручног округлог стола који је под називом „Синтеза српске повијести као изазов хрватској и српској историографији и култури” одржан прошле недеље у Загребу поводом књиге „Срби међу еуропским народима” академика Симе М. Ћирковића, објављене на хрватском језику.

Истичући да је академик Ћирковић једини наш историчар који може да напише целокупну историју српског народа, од досељавања на Балкан до деведесетих година 20. века, др Радић за „Политику” каже да је ово дело у времену тешких фрустрација промовисано у Загребу на најбољи могући начин. Разговорима за округлим столом дат је добар публицитет, било је и пуно публике а питања су била сва умерена. Сви прилози ће бити објављени у часопису, напомиње наш историчар.

На питање о хрватском преводу, како је забележила и хрватска штампа, Радић каже да је историчар а не лингвиста, да је издавач тражио да дело буде прилагођено хрватском језику али да је, од свега, најважнија чињеница да је у представљању ове неспорно много вредне књиге о историји Срба, из пера академика Ћирковића, учествовало и Веће српске националне мањине, а разговорима је присуствовао и наш амбасадор у Хрватској Радивој Цвјетићанин, који се и сам ангажовао око тога. А. Ц.