U Šimanovcima, kod Beograda, u hotelu „Evropa”, održano je nedavno (19. jun) Zavičajno veče Benkovčana, u organizaciji nevladine organizacije „Benkovčani i prijatelji”, na kojoj je prisustvovalo više od hiljadu ljudi.

Iako nisam bio na ovom skupu, imam potrebu da nešto kažem tim povodom, i to: zato što sam i sam Benkovčanin, zato što sam konsultovan od organizatora u toku priprema skupa i zato što su me mnogi Benkovčani pre održavanja ove manifestacije pitali da li ću prisustvovati, a posle zašto nisam prisustvovao.

Nekoliko meseci pre održavanja manifestacije, organizatori su mi izložili koncepciju „zavičajne večeri”, koja se, najkraće rečeno, ispoljavala u sledećem: hoćemo da to bude drugačije od svih dosadašnjih sličnih okupljanja Krajišnika u izbeglištvu, tako što ćemo na skup pozvati i Hrvate iz Benkovca, hrvatskog ambasadora u Beogradu i reprezentativne predstavnike Srba u Hrvatskoj. A da bi sve proteklo u najboljem redu, na skup nećemo pozvati pojedine benkovačke Srbe (neke i imenujući) koji bi mogli, svojim prisustvom ili nastupom, iritirati ili povrediti osećanja prisutnih benkovačkih Hrvata, odnosno hrvatskog ambasadora u Beogradu.

Na ovakvu koncepciju okupljanja Benkovčana reagovao sam na sledeći način: Benkovčani, i Srbi i Hrvati, treba da se okupljaju na ovakvim skupovima prvenstveno u Benkovcu, njihovom zavičaju; na vaš poziv će se odazvati samo oni benkovački Hrvati koji na bilo koji način ne participiraju u vlasti; hrvatski ambasador u Srbiji predstavlja hrvatsku državu koja nas je proterala i koja nam, i petnaest godina po završetku rata, uskraćuje imovinska i stečena prava, pa vaš poziv ambasadoru ima veliku političku težinu – kao svojevrsno priznanje da smo upravo onakvi kakve nas zvanično smatra hrvatska država (agresori i zločinci), a za šta su krivi oni koje namerno nismo pozvali.

Moram priznati da me je najviše pogodila najavljena selekcija Srba. Bio sam učesnik na više sličnih okupljanja Krajišnika i u Srbiji i Republici Srpskoj i u Australiji (gde trenutno ima najviše Benkovčana), ali niko do sada nije pravio selekciju među svojim sunarodnicima i sugrađanima, deleći ih na podobne i nepodobne za manifestacije javnozabavnog tipa.

Zaista nisam mogao sebe zamisliti na skupu na kojem namerno, po unapred napravljenom spisku, nije dozvoljen pristup nekim benkovačkim Srbima samo zbog toga što su u poslednjem tragičnom građanskom ratu obavljali određene funkcije u Krajini.

Zbog toga sam organizatorima rekao da nemam ništa protiv da gospodin Kuprešak (hrvatski ambasador u Srbiji), ili bilo ko od benkovačkih Hrvata ili bilo koji predstavnik bilo koje nacije prisustvuje skupu Benkovčana, normalno, ukoliko to zaista žele, ali bez selekcije među svojim sunarodnicima i sugrađanima.

Organizatori su ignorisali moje primedbe. Zavičajno veče je održano. Glavni gosti su bili ambasador Kuprešak i potpredsednik hrvatske vlade gospodin Uzelac.

Reakcije su različite, kao što se i moglo očekivati; većina onih koji su prisustvovali reaguju kao Gaga na sajtu „Benkovačko guvno“: „Emocije, zagrljaji, susreti, oduševljenja... svi sa istim ciljem, a to je Benkovac... nesebična ljubav prema tom gradu ogleda se u svim Benkovčanima... Ovaj skup ima velike šanse da postane tradicija, u nadi da će se ovakvi susreti organizovati i u Benkovcu.”

Da, zaboravih reći da je ideja organizatora i bila da ih dogodine pozovu u Benkovac na sličan skup. Daj Bože da tako i bude. Međutim, ne verujem da Hrvati koji su došli iz Benkovca (bilo ih je, rekoše mi, petorica), tako nešto mogu da organizuju.

Pomenuta Gaga kaže i ovo: „Pokazali smo koliki je naš prag tolerancije izlaskom hrvatskog veleposlanika Kuprešaka na binu: bez ijednog zvižduka, negodovanja, čak sa aplauzom... pokazali smo da umemo praštati... Sa naglaskom da naše najmilije koje smo zbog toga nesrećnog rata izgubili nikada nećemo zaboraviti.”

Možda su organizatori želeli da naprave apolitično druženje benkovačkih Srba i Hrvata u Šimanovcima kod Beograda, ali su, po mom mišljenju, izazvali suprotan efekat. Skup na kojem prisustvuju potpredsednik vlade države koja nas je prognala i ambasador te države u državi koja nas je bratski prihvatila i obrate se skupu sa pozicija svojih funkcija, nikako ne može biti apolitičan. Organizatori su ipak u nečemu uspeli – skup je bio zaista drugačiji od svih do sada održanih skupova Krajišnika u progonstvu.

predsednik Informaciono-dokumentacionog centra „Veritas“