Да ствари зовемо правим именом

„Колико ногу има пас?“ упитао је Абрахам Линколн,  тада још само млади адвокат, зачуђену публику у судници. Одговор је, нормално, био „четири“ након чега би уследило следеће питање: „А ако бисмо реп пса назвали нога, колико би ногу имао пас?“

„Пет“, одговорили би многи, након чега Линколн поентира: „Не. Пас би и даље имао четири ноге. Јер то што реп зовемо ногом не претвара реп у ногу.“

Ако криминалце и силеџије зовемо навијачи, они и даље остају криминалци и силеџије. Ми само уносимо забуну у комуникацију. Можемо их наравно звати „насилници“ или „особе са криминалним досијеом“, ако то више приличи новинарском стилу, али никако и навијачи.

Навијачи воле свој клуб, прате његове резултате, о њему знају много више него што им у животу треба и генерално посвећују знатно више пажње томе од нас ненавијача.

Навијачи могу изнервирати своју породицу тако што ће пропустити породичне обавезе због утакмице, оно мало културних тако што ће непристојно гласно пратити утакмицу, Рушку Јакић тако што ће скандалозно без укуса сложити боје одеће и навијачког шала, нас који се враћамо са посла тако што ће направити гужву на Аутокоманди, навијаче противничких клубова тако што ће без аргумената тврдити да је њихов клуб А бољи од противничког клуба Б (или од свих других клубова на свету). Не и више од тога.

Ако расправу доведу на физички ниво, улазе у сиву зону јер то што су силеџије постаје важније од тога што су навијачи. А камоли ако ураде нешто горе, што их дефинише много више од тога што се маскирају као навијачи и себе тако називају. Јер чак и ако реп пса маскирамо у ногу и сви га зовемо „нога“, он ће ипак и даље остати реп.

И стога молим да ствари зовемо правим именом, јер ако некога ко је ударао друго људско биће палицом, бакљом или мачетом, диловао дрогу или изнуђивао новац зовемо навијачем морамо смислити нову реч за праве навијаче. Вероватно неки од ових првих имају и акваријум или штап за пецање у кући, али их у новинским чланцима не зову „акваристи“ или „пецароши“ јер је то небитно у светлу дела о којима пише новински чланак.

Имам два сина, надам се биће још деце. Нећу се одушевити, али ни много разочарати ако ми деца буду навијачи. Учинићу све што могу да не буду силеџије и криминалци. За почетак, послаћу овај апел да реп више не зовемо нога и тако онемогућимо силеџијама и криминалцима да скривају део своје срамоте иза назива „навијачи“.