Ефекат лептира

Чињеница да сва предузећа послују на глобалном тржишту, за последицу има да све што се дешава на међународном плану знатно утиче на националне економије. Што је економија слабија, негативни утицај међународне кризе је јачи. Реална снага економије зависи од квалитета расположивих капацитета и технологија, као и конкурентности производа и услуга према међународним критеријумима.

Теза да је предузећима довољно да су присутна на домаћем тржишту и у региону је нетачна, зато што произвођачи из других земаља агресивно наступају према осталим тржиштима, укључујући и наше,и позиционирају се у свим сегментима, од најјефтинијег до најскупљег. Примера ради, иако је Кина далеко, производи из ове земље и код нас жестоко конкуришу.

Подела на тржишта која су више или мање захтевна такође је превазиђена, јер данас свако тржиште независно од тога да ли је на истоку или на западу, зна и препознаје шта колико вреди и колико може да кошта. Када на све то додамо и ефекте кризе, закључак може бити да свака криза дође и прође, свако претрпи штету, а даље иду они који су способни да прате захтеве глобалног тржишта. Криза убрзава нестајање предузећа са ниском конкурентношћу, као и оних чије се пословање базира на посебним предностима, попут монополске позиције или коришћења ефеката курса или тренутно ниских цена неких сировина, што би се и иначе десило, иако можда не том брзином.

У време кризе израженији је и такозвани „лептир ефекат“ када се предузећа са стабилним тржишним позицијама, због релативно малих проблема које у тренутку не могу да реше, по некој врсти аутоматизма, тешко суочавају са много већим проблемима. Једини прави излаз је у подизању квалитета асортимана и конкурентним ценама производа и услуга. То није могуће остварити преко ноћи, јер су неопходна средства, знање и време, али је могуће да се реализује уз знатније присуство великих међународних компанија, заједничка улагања и домаће инвестиције, пре свега усмерене на разменљива добра, посебно ако су намењена извозу.

Ови процеси подразумевају и ангажовање државе у смислу обезбеђивања стабилног окружења, кроз јасну и разумљиву регулативу, предвидљивост кретања курса, инфлације и каматних стопа, квалитетну инфраструктуру и добар образовни систем. Адекватна пореска политика, у смислу да постоје јасно дефинисани основни порези на прихватљивом нивоу, уз знатно смањење индиректних пореза, таксаи свих других плаћања, који су у вези са процесима инвестирања или текућег пословања, такође је неопходна.

Немогуће је потпуно избећи ефекте кризе, али се она најбоље превазилази смишљеним, системским деловањем и на микро и на макронивоу, а исхитрени потези могу бити врло опасни. Криза ће неминовно имати и негативан ланчани ефекат. Кроз губитак радних места и слабљење куповне моћи, сви трпимо штету.

Иако је тржиште глобално, за развој националних економија изузетно је битан уравнотежен регионални развој. Главни градови су административно-финансијски центри, а производња реалне робе је по правилу лоцирана у унутрашњости. Неопходно је разумети да су за инвеститоре важни локација, квалитет инфраструктуре, кадровски потенцијал, док је за неке типове заједничких улагања пресудан квалитет локалних партнера, било да је реч о приватном предузећу, или о локалној самоуправи. Административне олакшице и слични помоћни механизми су добри, али нисуи кључни.

Заједно са амбасадором Израела и градоначелником Суботице, као чланови амбасадорског тима НАЛЕД-а имамо задатак да пружимо конкретан допринос како би Суботица искористила потенцијале које има, укључујући локацију, људске ресурсе, индустријску традицију... Велико земљиште којим овај град располаже може се користити за разне намене, посебно у сарадњи са квалитетним инопартнером и локалном самоуправом, која је донела много конкретних мера да Суботицу учини атрактивном и за улагање и за живот људи. Ако не задржимо таленте и не привучемо људе из иностранства или других делова наше земље да дођу и ту живе, привремено или трајно, не можемо ни да рачунамо на одрживи развој.

*Аутор је директор корпоративног управљања компаније „Тигар“ и НАЛЕД амбасадор