Европa, криза и реформе

Економска криза представља изазов за основне вредности и институције Европске уније (ЕУ). Наша вера у дугорочне предности слободе кретања људи, новца, робе и услуга супротстављена је краткорочним изазовима протекционизма. Лидерство ЕУ у климатским променама суочава се са захтевима да узмакне и поново размисли. Осећај солидарности унутар Европе, између Истока и Запада, богатих и сиромашних, старог и новог сада је под притиском.

Чињеница је да су јединствено тржиште, проширење и стварање евра Европу начинили више, а не мање ефикасном. Начин на који треба сачувати ова достигнућа јесте да се она надграђују. Зато је стална реформа најбољи ако не и једини начин да се одбране остварења ЕУ и обезбеди њен стални напредак.

Та реформа требало би да се усредсреди на три кључне области. Прва је економија. Током протеклих година били смо сведоци таласа финансијских иновација. Међутим, регулатори нису успели да одрже корак и зауставе јачање системског ризика. Овај пропуст претио је да угрози безбедност уштеђевина и пензија и сада, када се креће у правцу реалне економије, угрожава радна места и домове људи. Управо зато је потребно да се регулативне мере промене и одговоре на кризу, у Европи и целом свету.

Велика Британија је поздравила Де Ларосијеров извештај о побољшању надзора и уређења унутар Европе. Предложили смо формирање новог, независног европског тела за рано алармирање. Такође желимо да једно независно тело постане извор техничких финансијских правила и да на тај начин ублажи националне разлике.

Осим управљања садашњом кризом, такође морамо да се припремимо за дугорочан период. Морамо да реструктуришемо европску економију. Потребно нам је више универзитета светске класе и више инвестиција у истраживање и развој ако желимо да будемо конкурентни у квалитету и иновацијама, а не у ценама. И даље има земаља чија тржишта рада треба да буду флексибилнија – са почетком опоравка компаније треба да буду у стању и да буду вољне да прихвате ризик запошљавања нових радника зарад проширења и развоја.

Други приоритет јесте кампања за развој економије са минималним емисијама ефеката стаклене баште. Ово није само еколошко или дугорочно питање – то је сада суштина европске безбедности и просперитета. Јер, прошле године вртоглави раст цена робе натерао је централне банке да реагују и зауздају инфлацију, баш када је кредитни слом почео да захтева ниже каматне стопе. У јануару смо видели како спор између Русије и Украјине оставља део централне и источне Европе без гаса читаве две недеље.

Да бисмо се изборили са рецесијом и припремили за одрживи опоравак морамо да инвестирамо у нову инфраструктуру са ниским нивоом угљеника, укључујући ефикасније домове, електричне аутомобиле, бољу међусобну повезаност и бољу контролу и складиштење угљеника. Ово би могло и требало да буде велики извор отварања нових радних места. Отворена и транспарентна тржишта енергије такође треба да буду унапређена да би обезбедила већу солидарност између земаља чланица и подстакла конкуренцију на добробит потрошача. Такође, буџет ЕУ треба да буде у складу са данашњим проблемима енергетске и климатске безбедности, а не са послератним проблемима обезбеђења хране.

Треће, морамо поново да испунимо енергијом наше односе са суседима. Јер, криза је веома добро показала колико смо осетљиви на проблеме изван наших граница. Ма какви да су изазови, не можемо да се повучемо у себе.

Морамо чврсто да одржимо Турску на путу ка чланству у ЕУ – процес приступања и реформи који су јој потребни већ доносе користи. Понуда за чланство у ЕУ такође је од критичног значаја за превазилажење политике национализма и етничких подела које већ дуго наносе ожиљке западном Балкану.

Поред ових земаља постоје и друге – Исланд или Украјина, на пример – за које морамо да оставимо отворене могућности за чланство. И за оне које нису или квалификоване или не желе да се прикључе треба да интензивирамо сарадњу на пољима заједничких интереса. Зато што је просперитет земаља на нашим границама тесно повезан са нашим сопственим. Зато што се утицај конфликата, као што је онај између Арапа и Израелаца, осећа далеко изван њиховог епицентра. И зато што, ако смо озбиљни у намери да мењамо наше изворе енергије, онда треба да тражимо алтернативе, на пример да испитамо како бисмо могли да искористимо соларну енергију северне Африке.

Ако ова криза представља пробу за наше институције и наше вредности, она је, исто тако, тест за самопоуздање оних који су на традиционалан начин подржавали даље европске интеграције и оних који су се залагали за ширу, али не и чвршћу унију.

Они који су се плашили од „превише Европе”, који су потрошили време и енергију на лажне тврдње, сада морају да увиде истинске претње са којима смо суочени. Комадање јединственог тржишта имало би разарајуће ефекте на све наше економије. Да бисмо одржали нашу економску слободу мораћемо да бранимо политичке институције Европе. Најбоља одбрана од протекционизма јесте ефикасна Европска комисија. А они који су претходно тврдили да ће друштвене и економске реформе, буџетска реформа и проширење разводнити европски пројекат сада морају да схвате да су, у ствари, неопходни да је бране и јачају. Зато су они део агенде напредних снага широм Европе.

Ово је глобална криза која захтева глобалну реакцију. Она има национални и локални утицај и стога захтева националну и локалну акцију. Међутим, акција ЕУ такође мора да буде део тог одговора јер нам ЕУ помаже да премостимо јаз између глобално међузависне економије и снажних националних политичких идентитета. Њена историјска достигнућа – јединствено тржиште и проширење – траже да буду одгајани. И ако њен успех треба да траје, морамо да наставимо са реформама да бисмо изградили европску флексибилност, еластичност и глобални домет.

министар спољних послова Велике Британије