Где се дедоше пролетери

Борис Беговић, професор Правног факултета БУ, у ,,Политици” (22. септембра) износи своја размишљања о савременом капитализму, дајући веома интересантнa запажања. Сматрам да је недовољно убедљив. Прво указује на идеале и жеље комуниста као утопију и нормално у вези са тим и о поразу реалсоцијализма. Чињеница је да комунизам, или реалсоцијализам, није испунио своје идеале и циљеве. Направио је низ великих грешака, али и велике резултате у земљама у којима је владао, нарочито на економском пољу. Свакако се није држао идеала слободе и демократије. Због краткоће овог текста, рећи ћу само да ,,циљ не оправдава средства”, али идеали су после рушења система остали. Људске идеале нико није и не може уништити. Они су увек извор људских надања, па макар били и утопија, као за вернике религија. Беговић пита: ,,Где се дедоше пролетери?”

Потом професор афирмативно пише о савременом капитализму, о америчком као водећем у свету, посебно. Моје је мишљење да савремени капитализам, а посебно амерички, не може бити идеал и узор данашњој млађој генерацији у свету. А ево зашто. Америка као предводник капиталистичког система, због своје војне, политичке и економске премоћи, више троши него што производи. Значи да живи о туђем трошку. То јој, поред осталог, омогућава долар, који игра двоструку улогу – домаће и светске валуте. Долар нема материјалну (златну) подлогу у земљи, а још мање у свету. Уз то, владе САД водиле су империјалистичке ратове. За све ратове или интервенције налазиле су оправдања која су се касније показала као лажна. Све је то вршено ради експлоатације нападнутих земаља. Па ипак су САД најзадуженија држава у свету. Дугују око 14 билиона долара.

Што се тиче капиталистичког, америчког награђивања средње и више стручне спреме, тачно је да су запослени са високим образовањем плаћени у просеку скоро дупло више од оних са средњим. То је тенденција свуда у свету. Професор Беговић не каже колико су високообразованом стању у Америци допринели увезени кадрови претежно из сиромашних, али и развијених земаља, а у чије школовање нису уложили ни долар.

САД су највећи фалсификатор новца у историји човечанства, то се види из укупне суме долара и доларских деривата (кредита, записа, чекова) стављенi у промет који износе 863 билиона долара – то пише Јирген Елзесер, немачки публициста.

Не заговарам никакве револуције, устанке, јер мислим да су еволутивне промене могуће и да се очекују. Не заговарам ни повратак комунизму или социјализму, али мислим да свет мора да ради на остваривању трајних универзалних идеала и вредности. Мислим на универзалније, хуманије и племенитије људско друштво, достојанственог човека, на слободу појединца и независност држава. Само слободан човек и независна држава могу слободно и равноправно да стварају и изграђују слободна друштва.

Није битно како се зову системи, удружења и пореци, јер су они само средства помоћу којих се циљеви остварују. Идеологије су у досадашњим покретима биле изнад идеала, а циљеви су били замењени системима. Међутим, циљеви су приоритетни, а системи су само средства или алати за остварење циљева.

Професор ће вероватно рећи да сам утописта. Утописта је био и Роберт Овен, али се данас не може без дечјих вртића које је он заговарао и због њих изгубио део имовине и запослење. Оно што је данас утопија то може сутра бити стварност. Идеале и циљ мора имати сваки човек и радити на постепеном остваривању реалних циљева. Није битно да ли ће се они остварити током живота једне или више генерација. Што је дуго за човека није за човечанство, што није оствариво за појединца јесте за друштво.

политиколог-публициста