Хајдучки урбанизам

Урбанистички планови кроје наше окружење. Оно у којем живимо и радимо. Оно којим пролазимо. Урбанистичка решења могу да отежају или олакшају, обогате или осиромаше, поједноставе или додатно замрсе нашу свакодневицу.

Било би природно идемократски да учествујемо у њиховом осмишљавању, одлучујемо о њиховом усвајању или одбацивању.

То, међутим, није случај. Поступак урбанистичког планирања остао је мутан и дубоко антидемократски. Грађане нико ништа не пита, јавност је готово искључена. Све је ту препуштено на милост и немилост планерској самовољи, похлепи инвеститора, корумпираности функционера. Како недавно рече директор једне компаније: „Жеље инвеститора кроје изглед града”. Воља грађана ту ништа не значи.

Урбанистички планови се припремају и доносе хајдучки, у потаји. Јавност и грађани се укључују тек на крају, када је мање-више све готово, када су сви дилови склопљени. Нема никакве јавне расправе. Постоји само фарса која се зове јавни увид. А увид и расправа су две сасвим различите ствари. У току увида имате право да видите шта су вам планери замесили, али не и да о томе расправљате. Са планерима се, наиме, не расправља, они су бескрајно изнад грађана, на недохватној висини. Можете, истина, да изнесете своје примедбе, које ће бити осионо обезвређене као нестручне. Шта год да приметите, добићете један једини одговор – то тако мора бити. Без икаквог образложења иаргументације.

Можете да писмено упутите своје примедбе комисији за планове, која ради у строгој конспиративности, састајући се у непознато време, у непознатом саставу и доноси одлуке непознате јавности. Чик покушајте да на сајту Београда нађете састав градске комисије за планове, извештајса неке њене седнице или неку њену одлуку, осим оне о позиву на јавни увид. Не, тога нема. Имајући у видустепен тајновитости, човек би рекао да је у питању неко илегално удружење.Од комисије ћете добити одговор као појединац, као подносилац неке примедбе, али као грађанин немате никакав увид у целину њеног рада. Одговор ће како-тако бити образложен, колико да се закамуфлира самовоља, али на бирократском,не и на српском језику, иако је српски званичан,а бирократски незваничан. Ако не „спикате” бирократски, некако ћете разабрати да је ваша примедба одбијена, али не и зашто.

У изради урбанистичких планова нема ни јавне стручне расправе, нема трибина, нема медијских сучељавања. Нема конкуренције идеја и решења. Једно једино предузеће Урбанистички завод Београда има практички монопол на израду урбанистичких планова. Послови му се поверавају одлуком градске управе, без расписаног јавног конкурса.

На крају одборници се изјашњавају за један јединипонуђени план, а да о њему нису ништа информисанији од осталих грађана.

Овакав поступак неминовно ствара огорчење и становништва и јавности и производи бројне афере – Пети парк, Веро, Лука Београд, Звездарска шума, поменимо само неке од њих.

Жртве смо планерског насиља и планерског деспотизма у друштву које себезове демократским.

У урбанистичко планирање од почетка морају се увести и грађани и јавност.Изради плана морало би да претходи анкетирање сваког домаћинствана подручју које план захвата. Морао би да се распише јавни конкурс за израду плана,како би могло да се бира између више решења. Морале би да се организују трибине и стручне расправе, али и састанци грађана са планерима. Све релевантне чињенице морале би да буду расположиве на сајту Београда. Градска телевизија морала би да урбанистичким плановима посвети низ емисија,што информативног, што полемичког карактера. Грађани је плаћају из буџета, дужна је да им буде на услузи. Било би, наравно, веома пожељно да се укључеи остали медији.

Тек тада би се код урбанистичког планирања испоштовала основна демократска начела: активно учешће грађана, јавност рада, конкуренција идеја.

Књижевник, уредник сајта ,,Заштитимо Звездарску шуму”