Живети под недемократским режимом је немала, мада често потцењена грађанска привилегија. Повластица је у томе што постоји свест да ће се режим променити. Зна се да народно неизабрана власт мора на крају пасти, пошто је ненародна. А крај дође,јер неорочено владање је као штедња с роком, само негативна за „депозитора”. „Каматни добитак” је у салду опонената.

Призор народне „наплате” увек се самодршцу урезује у сећање због напрасности чина и емоција. Ко памти пад Чаушескуа (1989) не може заборавити згранутост диктатора паралисаног неверицом у оно што види – да му неко из масе довикује да ућути, а маса која му је обично клицала, покреће се, комеша, и полази...на њега.

Кипти револт. Губи се стрпљење.Жури се с пресудом. Маса да пресуди? Зар је маса суд? У „револуцијама” за суд обично нема ни воље ни времена. Николае и Елена изведени су пред један импровизовани суд, за ту прилику. Згуснути догађаји потискују осећај за закон и институције. Уосталом, зар нису биле мртво слово на хартији? Жамор масе је у тим приликама глас „правде”.

Из „револуције” Румуна наслућивао се начин даљег „чишћења терена”, од преосталих протагониста комунистичког поретка. Падао је Берлински зид, симбол ишчекиваних промена. Двехиљадите збио се српски 5. октобар. Још мало касније, 2005. устала је Грузија, а пре две године ваљак на трговима, заваљао је Кијевом.

Све је имало неки узрок. Београду је из САД нуђено да се сачува Југославија, тиме што би се преуредила у лабаво конфедералну и вишестраначку – у замену за помоћ и првенство у приступу ЕУ. „Елита” Србије изабрала је пут у катаклизму. Грузија и Украјина изразиле су настојање САД да Москва призна последице „изгубљеног хладног рата”. То је значило да не спречава да републике СССР-а приступе ако желе економском и безбедносном простору Запада.

Али какав год био разлог изласка грађана на улице, при истеку 2008, уочљиво је да на „фронтовима” нема више њиховог одушевљења. Прибављена „демократија” није то што су очекивали на улицама. Чак и у Румунији, с великом повластицом чланице ЕУ. Лишени су (као и Бугари) финансијске помоћи, због корупције.

Јесте, има странака и слободно је гласати. Нема се,међутим, шта изабрати. У Србији,странке су као јаје јајету, већином корумпиране. Из „револуционарне” ноћи изашло се с имовином државе, у рукама незаконито обогаћених. Срушен је персонални симбол режима, али у широким сегментима, „срушени режим” је ако се посматра стање чињеница рехабилитован. И из звучникајечи она, закратко пригушена корачница агресивности према несрбима и нетрпељивости према „католичком Западу”. Многи бивши одавно су већ и садашњи, партије лакеји газда, а газде феудалци – необично за октобарска очекивања.

Додуше, бодри се – напред, напред!Али кола су са запрегом позади. „Демократске институције” јесу на броју, али мељу у празно. Ефикасније су везе, лојалност и подобност унутар партија.

Грузија је кумовала самој себи да уђе у рат и изгуби аутономију. Украјина, чије владе састављају милијардер Пинчук и неколико богаташа, плута увесељавајући се свађом вођа „револуције” Јушченка и Јулије Тимошенко. Виктор Јушченко, назвао је госпођу премијера „лоповком” (ТВ Интер, по московској Независимој). Ова је њему одговорила да је господин ,„учесник финансијских махинација” с извесним Фирташем, сувласником „Росукренерга”. Тај „Росукренерго” ваљда зна зашто није плаћен гас, па Украјини прети да има хладне радијаторе, јер Москва тражи новац.

Питања Украјинаца Јушченку поводом Нове године објављена су с понудом да штампа постави она с највећим бројем интернет-потврда. С више од осамдесет хиљада одобравања, прво је гласило овако: „Уважени господине председниче, колико ми, као обичан народ, треба да Вам платимо, па да заједно са свим депутатима и министрима заувек одете преко границе?”. Јушченко је одговорио:„ Ми говоримо о људима које сте, уважени народе и уважени новинари, ви сами изабрали. Мислим да сте изабрали сваког депутата и сваког појединог министра”.

Другим речима, борили сте се за глас?

Научите да гласате. Ваша власт није неизабрана, те нема привилегије ишчекивања на рок. „Демократија” је победа заувек.