Светска литература и пракса јасно указују на кључне системске слабости и пропусте када се говори о корупцији. Розе Акерман, нa пример, истиче да је раширена друштвена корупција последица нефункционалне државе. Неки иду још даље, наиме, по њима, корупција има своје корене у злоупотреби тржишта од стране службеника у јавном сектору. Анализирајући корупцију у Украјини Владимир Дубровски истиче да она има важну друштвену функцију јер испуњава празан простор који креирају формални, обично непрактични закони, и неформална правила настала у потреби за ,,реалнијим” решењима на тржишту. Центар за глобална истраживања и развој (2006) јасно истиче у свом радном документу да је слаба организација здравствене службе главни узрок корупције у здравству. Даље, у овом документу се напомиње да је у таквом једном амбијенту системска корупција готово правило, а врло ретко изолован случај или локални пропуст. Дакле, системска решења која се тичу организације здравствене службе су најзначајнији узроци системских проблема у здравству као што су корупција, лекарска грешка и неефикасност здравствене службе. Најзад, логично је да су промене у здравству рефлексија промена у друштву.

Да ли је корупција у нашем здравству ,,појединачни случај или системски проблем”.

Светска банка је у свом извештају за 2007. годину јасно истакла да је Србија четврта земља у свету по степену корупције у здравству. Ово је потврђено у извештају ,,Дискриминација и корупција – системске грешке у српском здравству”, чији су аутори професори Хуберт и Најман јасно истакли да монопол државног здравства ствара неспутану корупцију.

Честе афере у нашем здравству због корупције, лекарских грешака и системских пропуста на свим нивоима говоре да је наше здравство неефикасно и старомодно, што је и потврђено у извештају СЗО када се ради о (не)ефикасности нашег здравственог система. Ефикасност здравственог система подразумева неколико параметара од којих су принципи дистрибутивности и праведности, затим поштовање аутономности пацијента и фер финансирања најважнији.

Корупција у здравству је реалност многих здравствених система, па и нашег. Међутим, нереалност нашег здравственог система у смислу организације, поштовања људских права и слобода, како пацијената, тако и лекара, и мноштво социјалних, етичких и правних конфликата, практично ставља докторе и цело здравство у тешко стање како финансијски тако и етички.

Лекар