Наплата, не пораст ПДВ-а

У јавности је главна економска тема буџет, односно како зауставити даљи пораст буџетског дефицита. Различита су мишљења економиста у вези с тим. Неки помињу пораст стопе ПДВ-а, неки уштеде у државној администрацији, неки повећање пореза на имовину.

С друге стране, у предизборној кампањи чули смо разне захтеве политичара. На пример, смањење пореског оптерећења преко смањења пореза и доприноса на зараде, повећање субвенција пољопривреди, пораст подстицаја за стране инвеститоре… Економисти, пак, упозоравају да они који заговарају смањење или укидање пореза и доприноса треба да предложе друге буџетске изворе. Све у свему, општа збрка.

Каква је тренутна ситуација? Дефицит у буџету се приближио стопи од 50 одсто БДП-а, сива економија је око 40 одсто, регистрован је пад промета, пад запослености… Где је решење? И из поменуте бројке се види да Србија има огроман ресурс у сивој економији. Процене стручњака су да је ПДВ који се не наплати (у сивој економији) достигао милијарду евра, а ненаплаћени порези и доприноси на зараде око 1,5 милијарди. Дакле, логичан први корак, уједно и најлакши, је наплата ПДВ-а из сиве економије. Зашто би то био најлакши корак? Зато што сви грађани кад плаћају робу и услуге плате цену са ПДВ-ом, а често не добију фискални рачун. Неиздавањем фискалног рачуна продавци задржавају ПДВ за себе. Тако милијарда евра остаје у рукама послодаваца. Решење је јасно: појачаном контролом готовог новца у каси и пресека стања фискалне касе врло лако се могу открити утајивачи ПДВ-а.

Зашто се до сада није тако поступало? Зато што пореска управа Србије није ваљано контролисала промет. У већини градова вероватно постоји прећутни договор локалне самоуправе и подручне пореске управе да зажмуре на појаву сиве економије, тако да данима можете куповати робу а да не добијете фискални рачун. Такође се уопште не контролише рад радника без пријаве (рад на црно), као и основица за исплаћене зараде пријављеним радницима (обично минимална). Неки локални политичари при том сматрају да ако се све ради у складу с прописима онда огромна средства одлазе у републичку касу (,,Србија ради, Београд се гради”). А ако се промет не региструје и радници раде на црно, новац остаје на територији дотичне општине.

На основу овога може се закључити да прво треба реформисати пореску управу која би брзом контролом главних актера сиве економије утицала на њено смањење. А само 20 одсто смањења сиве економије донело би двеста милиона евра додатног прихода.

Сматра се да Србија има једну од најнижих стопа ПДВ-а у региону (Хрватска 25, Мађарска 27 одсто). Међутим, потрошња је у Србији и овако на врло ниском нивоу и сваки нови пораст ПДВ-а довео би до пада промета. Зато стопу ПДВ-а не би требало подизати, али би требало проширити „базу прикупљања” пореза. А то је, између осталог, могуће постићи ако послодавци пријаве бивше раднике на црно као новозапослене.

Оба корака – (1) већа наплата ПДВ-а и (2) драстично смањење рада на црно – допринели би порасту буџетских прихода у Србији. Општинама би, при том, требало оставити део пореза на зараде, као и део наплаћеног ПДВ-а, да би и локалне самоуправе биле заинтересоване да на својој територији смање и сиву економију и рад на црно.

Економиста