Они који штеде желели би више, а они који се задужују ниже каматне стопе. У развијеним земљама функционише и тржиште обвезница па се штедише и дужници директно погађају о каматној стопи преко купопродаје обвезница на финансијском тржишту. Код нас су још само обвезнице старе девизне штедње у еврима на берзи, а и оне се отплатом смањују. У динарима немамо још ниједну обвезницу на берзи, а са краткорочним записима трезора и Народне банке се не тргује. За штедњу и позајмљивање уз камату монопол имају само банке.

Да би утицала на инфлацију Народна банка у овој години са 9,57 одсто увећала је каматне стопе на своје обвезнице на 15,75 одсто. Банке су онда још брже повећале камате на дате кредите него на прикупљену штедњу и депозите и тако увећале своје марже између цене прибављеног и пласираног новца. Каматне стопе на депозите и штедњу од почетка године до јуна порасле су за 45 одсто, а каматне стопе на кредите банака за 45 одсто, док је каматна маржа банака повећана у просеку чак за 47 одсто.

Кредити и штедња грађана код банака уређују се уговорима између банке и клијента, обично типским и без учешћа клијента. Код штедње банка добија новац и враћа га са каматом, а код кредита банка даје новац, који онда наплаћује скупа са каматом. Обоје је симетричан однос повериоца и дужника. За такав однос, као и уговоре уопште, треба да важи законска обавеза равноправности. У свим уговорима закон прописује и обавезу једнаких вредности узајамних давања. Прописана је и забрана установљавања права и обавезе којима се ствара или искоришћава монополски положај на тржишту. Али се то у пракси не спроводи. Изостала је практична заштита грађана и јаче банке искоришћавају тај свој положај.

Банке су у великој стварној предности у односу на клијенте, а немамо закона који би регулисао камате, које су главни алат банака. Посебни закон прописује општу казнену каматну стопу у висини месечне стопе раста цена на мало увећане за 0,5 одсто месечно, а други закон другу затезну каматну стопу на неплаћене дажбине држави у висини годишње есконтне стопе Народне банке увећане за 15 процентних поена. Есконтну стопу је заборавила Народна банка и не мења је већ пет година са нивоа од 8,5 одсто годишње, а камате на њене обвезнице повећала је само у овој години за 65 одсто. Најгоре је стање са каматним стопама банака на штедњу и кредите, посебно када се то односи на грађане.

У многим уговорима, и о кредитима и о орочавању, клаузуле су да „банка има право да без посебне сагласности друге стране” у складу са „променама своје пословне политике” она једнострано „мења стопе уговорене камате”. Камате су тада онолике колико одлучи сама банка. На притужбе клијената на ову у најмању руку неравноправност, Народна банка, која једина контролише банке, није заштитила клијенте него банке. Објавила је недавно препоруку да се и даље уговара на кредите једнострана промена каматне стопе од стране банке и „променом пословне политике”, али да се уговори и да банка обавести клијента о разлозима те промене.

Никакве користи од те обавести немају клијенти. Само се учвршћује неодрживи уговорни однос.
Крајње је време да се законом ваљано уреди дозвољено уговарање каматне стопе и код нас и спречи злоупотреба доминантног положаја банака у односу са клијентима. Није спорно да се и код нас уговарају и промењиве каматне стопе. Али та промена каматне стопе не сме бити по једностраној одлуци банке. Каматна стопа мора бити уговором утврђена или јасно утврдива у односу на неку објављену стопу камате на коју не утиче ниједан уговарач. Тако се у свету и ради искључиво узимањем за репер есконтне или просечне стопе камата на кредите међу банкама која се стално објављују.

консултант за страна улагања