Прочитао сам негде да се Ки Вестом на Флориди сваког 19. и 20. јула шета поприлична скупина људи из целе Америке због учешћа у такмичењу за највећи степен физичке сличности са Ернестом Хемингвејом. На фотографији која је обишла свет видела се скупина веселих дедица, који пре личе на Деда Мразове него на правог Ернеста Хемингвеја.

Погрешно сам мислио да новопечени „Ернести Хемингвеји” знају да су имитација оригинала, те да тај посао ником озбиљном – није узор.

Судећи по правој провали „Ернеста Хемингвеја” у мом службеничком животу, у привреди, у последњих пар деценија, одбацио сам на „сметлиште историје” и ову заблуду и прихватио чињеницу да је диктатура неуких, изгледа постала добро плаћена „професија”.

Присећам се, како је генерација којој припадам пре двадесет и више година ушавши у фирму право с факултета затекла заједницу дружељубивих руководилаца и радника. Јесте да је и тада било на руководећим положајима имитатора тј. „Ернеста Хемингвеја”, али ако ништа друго, бар у људском смислу били су у сагласју с радницима и углавном су уважавали нашу стручност. Нису нас дискриминисали, а често су и помагали у неком проблему, који није морао нужно бити у вези с послом.

У данашњем процесу транзиције, пак, запљуснуо нас је неуобичајено велики талас „в. д. Ернеста Хемингвеја” – диктатора, присутних све више у привреди, банкарству, маркетингу, транспорту и другим делатностима.

Транзициони „в. д.” Ернести Хемингвеји су скупина „свезналаца” озбиљних лица, без адекватног знања али са астрономским зарадама. Често су им дипломе с неког од „брзометних факултета” који масовно и брзо производе радну снагу с највећим степеном физичке сличности с белим оковратницима из западног света. Обавезно са собом доводе „експерте” (читај: страначке колеге, рођаке и сл.) које запошљавају на најбоље плаћена радна места. Да би показали да тобоже није тако како јесте, на одређеним боље плаћеним радним местима задржавају и постојеће кадрове, али обично оне који у већини случајева немају одговарајућу стручну спрему за посао који обављају, па то надокнађују више него сервилном оданошћу. Нажалост, данас је постала видљива још једна чињеница – могућа је куповина радника или групе радника, или председника синдиката или чак неколико председника синдиката или пак читавих председништава синдиката, односно могућност корумпирања је постала величина сразмерна функцији раста помањкања привредног развоја, образовног минимума и људског достојанства.

Генерацију новопечених „в. д. диктатора – свезналаца” посматрам на делу. С подозрењем према људима са вишим квалификацијама од својих, учиниће све да их онемогуће у напредовању. Ки вест, наравно, није омиљено стециште наших новопечених „имитатора” али свакако велики догађаји јесу. У директним ТВ преносима неких од светских спортских првенстава или музичких „хепенинга” може се десити да их видите! Неће вам се насмешити, да бар знате где су и да су добро. И ви ћете бити добро, али само кад промените канал или док прстом не укажете на то да је реч о егоистима испод просека који посвећеност исказују једино у решавању својих циљева.

мр економских наука