Сада, када су се и скептици уверили да је претња поводом најаве пандемије новог (свињског) грипа стварна, важно је трезвено се са њом суочити. Пресудно је да наша крајностима склона јавност из стања индоленције не пређе у подједнако опасну фазу панике. За њу нема много основа јер је у питању (најчешће) блага болест, чији значај, условљен масовношћу појављивања, треба да отупи већ предузете и планиране противепидемијске мере. Срећа је што се на челу те акције налази компетентни стручњаци, а не политичари.

Од најаве пандемије новог грипа прошло је иначе пола године, али су се донедавно многи грађани осећали преварени што се није остварио ,,катастрофичан сценарио” (који, уосталом, није ни чврсто обећан, а посебно не пре ове јесени).

Више пута је речено да добитнике од ,,предсказане несреће” чине, између осталих, фармацеутска индустрија (продаја више лекова), приватни доктори (пацијенти с благим назебом неће да ,,ризикују”, па плаћају преглед) и медији (већe интересoвање води већој продаји вести). Стрелице су посебно биле уперене против Gilead Sciences Inc., власника лиценце за лек ,,тамифлу” и врло непопуларног бившег државног секретара САД Доналда Рамсфелда, као кључног човека који стоји иза те компаније. Тврдило се да су, у недавној прошлости, птичји грип и тешки акутни респираторни синдром (САРС) били ,,лажни аларми” од којих је умрло само по неколико стотина уместо најављиваних више милиона људи и подсећало се да у свету годишње скоро два милиона људи умре од туберкулозе и да је сида до сада однела 25 милиона живота, али да се, у потрази за профитом, пажња јавног мњења усмерава ка ,,мало важном” новом грипу чији је број жртава у целом свету једва прешао 5.000.

Шта је од свега тога тачно? Угледни „Бизнис вик”је рангирао Gilead као прву од 50 најуспешнијих компанија у 2009, а Доналд Рамсфелд је заиста био на њеном челу до именовања за државног секретара да би после тога остао њен водећи акционар. Тачно је и да је та компанија почетком овог века, кад је актуелна била претња од птичјег грипа, на страху од пандемије зарадила милионе долара (њене акције су скочиле 700 одсто од 2005, иако је берза имала губитак од 40 одсто). Истина је и да је, до средине лета, 65 земаља наручило укупно 200 милиона доза ,,тамифлуа” по цени од 70 до 80 долара, па је само у другој четвртини 2009. нето приход Gileadа износио 571 милион долара.

Чињенице, међутим, ваља сагледати и из другог угла. Фармацеутска индустрија, скоро по дефиницији, зарађује на туђој несрећи, али мало ко ће да жртвује свој живот да би јој терао инат. Подсетимо и да је будућност непредвидива, па су, рецимо, 1976. године, када је претио тада актуелни сој вируса свињског грипа, финансијски губици компанија које су се надале заради били огромни.

Када је реч о претећим пандемијама у недавној прошлости, најлакше је, без довољно знања, позивати се на ,,накнадну памет”. Јесу од птичјег грипа умрле ,,свега” 262 особе, али је само у Хонгконгу, уз велике финансијске губитке, уништен седмоцифрен број живине, а сличан масован помор домаће перади забележен је у Тајланду, Вијетнаму и другде. Без тако радикалне акције, питање је какав би био крајњи исход. Жртава „сарса” није било више од неколико стотина у 37 погођених земаља, али такође по цену драстичних мера, уз грубо кршење слободе кретања грађана, тако да је цела епизода завршена за само неколико месеци, током 2002–2003. године. Ни једна, ни друга болест још не припадају историји медицине и умесније питање је када ће се него да ли ће се поново појавити и у ком облику.

Изнад свега, до само пре неколико дана заборављало се да смо суочени тек са почетком узлазне криве новог грипа. Коначни број оболелих и умрлих у пандемији знаће се за годину и по или више. И да је фармацеутска индустрија, уз помоћ интересних група, успела да превари стручну јавност и Светску здравствену организацију (а то је крајње невероватно) боље је било придружити им се и испасти наиван него носити на души будуће непотребне жртве новог грипа.

епидемиолог, професор универзитета