Ostali komentari
Novi pokušaj asimilacije
Povodom inicijative za osnivanje ,,Hrvatske pravoslavne crkve” u Republici Hrvatskoj
Već duže vreme mediji obaveštavaju javnost o pokušaju osnivanja ,,Hrvatske pravoslavne crkve”. Začetnik te ideje je Ivo Matanović, poznati hrvatski nacionalist, čija je javna uloga, kako navodi hrvatski tisak, često povezana s nasleđem i idejama iz vremena tzv. NDH, koja je osnovala Hrvatsku pravoslavnu crkvu i izvršila masovna pokrštavanja Srba.
Kad sam 12. marta 2010. u podnevnom Dnevniku HRT-a ugledao pomenutog Matanovića i izvesnog igumana Jeliseja, bivšeg pravoslavnog sveštenika kojem je SPC zbog duhovnih prestupa i nepoštovanja kanonskog prava oduzela sveštenički čin, odmah sam video da su tobožnji dušebrižnici i osnivači nove crkve, od kojih nijedan nije Srbin (Jelisej je Crnogorac), naišli na veću medijsku pažnju nego mnogi Srbi kojih u Republici Hrvatskoj, prema službenom popisu iz 2001, živi 201.635.
Srpska pravoslavna crkva ima episkopije ne samo u Srbiji već i u Crnoj Gori, Republici Hrvatskoj, Americi, Kanadi, zapadnoj Evropi, srednjoj Evropi, Australiji, Novom Zelandu, Makedoniji… SPC kao i ostale pravoslavne crkve nije osnovana kao udruženje Srba već je to ostvareno saglasnošću vizantijskog cara Teodora Laskara i voljom i blagoslovom carigradskog vaseljenskog patrijarha Mihaila. Jedino tako je i mogla postati i ostati punopravna i priznata duhovna jedinica jedne svete saborne i apostolske crkve. Samostalnost joj je isposlovao sveti Sava 1219. godine kad ga je patrijarh Mihailo postavio za prvog srpskog arhiepiskopa. Kada govorimo o uspostavljanju pravoslavne crkve u jednom narodu, dve hiljade duga istorija jasno nam, dakle, govori da za to moraju postojati pre svega zdravi duhovno-moralni, a potom crkveno-pravni i državno-pravni uslovi.
Kada govorimo o aktuelnom i užurbanom osnivanju hrvatske pravoslavne crkve u RH – sve je suprotno pomenutom. Jer počelo je inicijativom udruženja građanakoji po svim našim saznanjima nisu pravoslavci već katolici. Da bi neko bio pravoslavac potrebno je da je kršten u pravoslavnoj crkvi, a oni koji su javnosti poznati kao inicijatori nisu registrovani kao kršteni u pravoslavnim matičnim knjigama.
Nažalost na internet-stranici Hrvatske pravoslavne zajednice (HPZ) jasno se vidi o čemu se tu radi. Navodi se da je temelj sadašnjeg osnivanja hrvatske pravoslavne crkve njeno postojanje od 1942. do 1945. godine, kada je u NDH, s celom svitom zločinaca, vladao Ante Pavelić.
Polazeći od činjenice da je od 1991. do 1995. godine nekoliko stotina hiljada Srba što proterano, što iseljeno iz Hrvatske, a od onih koji su ostali – vrlo velik broj, posebno po gradovima, usled ratnih posledica živi u strahu, skrivajući identitet, znatan broj ih se pokrstio u katolike, procenjuje se, njih oko 15.000! U takvoj situaciji Hrvatska pravoslavna zajednica, negirajući Srpsku pravoslavnu crkvu, otima srpski pravoslavni manastir Gomirje, označavajući ga znakom hrvatske pravoslavne crkve, te prisvaja najslavnijeg naučnika srpske nacionalnosti Nikolu Teslu i još mnoge druge istorijski značajne Srbe.
Osnivanje hrvatske pravoslavne crkve započelo je okupljanjem bivših sveštenika SPC kojima je zbog duhovnih, materijalnih i krivičnih prestupa Pravoslavna crkva oduzela sveštenički čin. U moralnom i duhovnom pogledu već to sve govori. Što se tiče zakonskih uslova, nijedna pravoslavna crkva ne može biti osnovana kao udruženje i o tome posebno moraju voditi računa pravne institucije države. Budući da se osniva pomesna pravoslavna crkva neophodno je da država dobije zakonske okvire i uputstva određene patrijaršije, u ovom slučaju Srpske, jer ona ima pet svojih episkopija u Republici Hrvatskoj. Takođe, država mora reagovati i zabraniti upotrebu simbola, manastira i ličnosti koje pripadaju Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Posebno, država mora primeniti zakonske i kaznene mere protiv nacionalističkog, antisrpskog, antipravoslavnog, zastrašujućeg delovanja, jer takvo ponašanje nema nikakve stvarne veze sa istinskim pravoslavljem nego je to kršenje ljudskih prva i sloboda zagarantovanih međunarodnim konvencijama.
Neophodno je da se Katolička crkva u Hrvatskoj ogradi od ovakvog ponašanja članova HPZ koji su kršteni i pripadaju Katoličkoj crkvi.
Poslednji komentari
Od ovakve Evrope (EU), Srbi ne mogu nista da ocekuju, po pitanju zastite svojih prava u Hrvatskoj, pa ni u ovom slucaju. Pa zar EU, vec sada, ne ocenjuje ispunjavanje standarda u Hrvatskoj, koja je kandidat za ulazak u EU. Da li su im rekli da ne mogu u EU sa Tompsonom, sa velicanjem ustastva, sa rusenjem spomenika NOB, sa farsom od procesuiranja hrvatskih zlocina nad Srbima, sa onemogucavanjem, na svaki nacin, povratka Srba, itd. Setimo se Gotovine. Tako ce, uvek, biti, jer Hrvatska ima Nemacku, kao mocnog zastitnika. Zato i mislim da Srbiji nije mesto u EU, i da treba da se okrenemo na drugu stranu. Da li mozete zamisliti, kako bi to izgledalo kada bi Srbija osnovala "Srpsku katolicku crkvu"? Vrisnule bi sve nevladine organizacije i (ono sto sebe zove) medjunarodna zajednica. Ocekujem ostru reakciju srpskih nadleznih organa.
To vam je ono,ako moze biti IZ Srbije zasto nebi SPC Hrvatske,po gotovu sto su verska osecanja ovih ljudi cesto zloupotrebljavana od strane politicara a protiv vlastite domovine Hrvatske.
Не постоји Хрватска католичка црква. Водили су се и ратови када су се протестанти одвајали од Ватикана. Сетимо се Вартоломејске ноћи у Паризу, понашање Енглеза према Шкотима и Ирцима. Хрвати увек пате за оним што никада нису имали. Па како није могуће да имају своју католичку цркву, дај онда православну. На овим просторима је све могуће. Политичари су "свемоћни" на овим просторима а нарочито новопећени верници. На српском народу и на светом Архијерејском сабору је да то не дозволе и да се замисле ко их води у "светлу будућност". Ми морамо да будемо Европљани, као да то нисмо, да по својој баштини пљујемо, а остали сви могу да буду национално освешћени. Онај ко неће да буде срећан му пут у њиховој лијепој.
Светислав Величковић, Бујановац