Уторак, 21.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Нови покушај асимилације

Већ дуже време медији обавештавају јавност о покушају оснивања ,,Хрватске православне цркве”. Зачетник те идеје је Иво Матановић, познати хрватски националист, чија је јавна улога, како наводи хрватски тисак, често повезана с наслеђем и идејама из времена тзв. НДХ, која је основала Хрватску православну цркву и извршила масовна покрштавања Срба.

Кад сам 12. марта 2010. у подневном Дневнику ХРТ-а угледао поменутог Матановића и извесног игумана Јелисеја, бившег православног свештеника којем је СПЦ због духовних преступа и непоштовања канонског права одузела свештенички чин, одмах сам видео да су тобожњи душебрижници и оснивачи нове цркве, од којих ниједан није Србин (Јелисеј је Црногорац), наишли на већу медијску пажњу него многи Срби којих у Републици Хрватској, према службеном попису из 2001, живи 201.635.

Српска православна црква има епископије не само у Србији већ и у Црној Гори, Републици Хрватској, Америци, Канади, западној Европи, средњој Европи, Аустралији, Новом Зеланду, Македонији… СПЦ као и остале православне цркве није основана као удружење Срба већ је то остварено сагласношћу византијског цара Теодора Ласкара и вољом и благословом цариградског васељенског патријарха Михаила. Једино тако је и могла постати и остати пуноправна и призната духовна јединица једне свете саборне и апостолске цркве. Самосталност јој је испословао свети Сава 1219. године кад га је патријарх Михаило поставио за првог српског архиепископа. Када говоримо о успостављању православне цркве у једном народу, две хиљаде дуга историја јасно нам, дакле, говори да за то морају постојати пре свега здрави духовно-морални, а потом црквено-правни и државно-правни услови.

Када говоримо о актуелном и ужурбаном оснивању хрватске православне цркве у РХ – све је супротно поменутом. Јер почело је иницијативом удружења грађанакоји по свим нашим сазнањима нису православци већ католици. Да би неко био православац потребно је да је крштен у православној цркви, а они који су јавности познати као иницијатори нису регистровани као крштени у православним матичним књигама.

Нажалост на интернет-страници Хрватске православне заједнице (ХПЗ) јасно се види о чему се ту ради. Наводи се да је темељ садашњег оснивања хрватске православне цркве њено постојање од 1942. до 1945. године, када је у НДХ, с целом свитом злочинаца, владао Анте Павелић.

Полазећи од чињенице да је од 1991. до 1995. године неколико стотина хиљада Срба што протерано, што исељено из Хрватске, а од оних који су остали – врло велик број, посебно по градовима, услед ратних последица живи у страху, скривајући идентитет, знатан број их се покрстио у католике, процењује се, њих око 15.000! У таквој ситуацији Хрватска православна заједница, негирајући Српску православну цркву, отима српски православни манастир Гомирје, означавајући га знаком хрватске православне цркве, те присваја најславнијег научника српске националности Николу Теслу и још многе друге историјски значајне Србе.

Оснивање хрватске православне цркве започело је окупљањем бивших свештеника СПЦ којима је због духовних, материјалних и кривичних преступа Православна црква одузела свештенички чин. У моралном и духовном погледу већ то све говори. Што се тиче законских услова, ниједна православна црква не може бити основана као удружење и о томе посебно морају водити рачуна правне институције државе. Будући да се оснива помесна православна црква неопходно је да држава добије законске оквире и упутства одређене патријаршије, у овом случају Српске, јер она има пет својих епископија у Републици Хрватској. Такође, држава мора реаговати и забранити употребу симбола, манастира и личности које припадају Српској православној цркви. Посебно, држава мора применити законске и казнене мере против националистичког, антисрпског, антиправославног, застрашујућег деловања, јер такво понашање нема никакве стварне везе са истинским православљем него је то кршење људских прва и слобода загарантованих међународним конвенцијама.

Неопходно је да се Католичка црква у Хрватској огради од оваквог понашања чланова ХПЗ који су крштени и припадају Католичкој цркви.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.