Партнери у магли

Вредност бакарне руде је у заради на произведеном металу, у запослењу људи и увећању извоза. Посебна шанса за руду бакра је сад, кад је тона бакра осам хиљада евра. Ту корист су већ дуго пропуштали они који управљају и годинама приватизују РТБ Бор да би га довели на најниже гране од почетка његовог рада 1903. године. У прошлој години РТБ је приходовао само 125 милиона евра, а расходи су му били 155 милиона, и наставио је да грца у дуговима. Укупна његова имовина је по књигама пола милијарде евра, али су толика и његова дуговања.

Шта је све РТБ? Предузеће РТБ Бор је холдинг који има 51 одсто учешћа у капиталу три предузећа: Топионици и рафинерији Бор, Рудницима Бор и Рудницима Мајданпек. Остатак од 49 одсто је и даље друштвени капитал. Холдинг има укупно осам сувласника капитала. Већински сувласници су: Топионица и рафинерија са 32,5 одсто, Рудници Бор са 20,4 одсто и Рудници Мајданпек са 20,1 одсто. Тако је овај чудан холдинг већински власник његова три предузећа, али су и та предузећа његови већински сувласници. Холдинг би требало да управља тим предузећима, али и та предузећа холдингом. У пракси, РТБ-ом и његовом судбином управљају ипак други, без одговорности.

У складу са прописима о приватизацији, у последњих неколико година била су два тендера продаје имовине топионице, рафинерије и рудника како би се велики дуг РТБ-а измирио из добијене цене, а приватни власник отпочео са успешном производњом, уредним плаћањем запослених, поштовањем екологије и великим извозом. Биле су две „успешне” продаје и достигнута је цена од 466 милиона евра, али није успела наплата, па су поништене обе продаје. Утисак је да је и прижељкивано да се РТБ не прода. Онда је одлучено супротно закону да неће ни бити продаје и приватизације. Исти управљачи и саветници кренули су у нове комбинације „стратешког партнерства” некога са неким, а изгледа раде на подржављењу РТБ-а. Како партије на власти управљају државним капиталом већ знамо.

Без помена законског основа, Агенција за приватизацију и њени верни саветници огласили су напрасно позив само реномираним произвођачима, односно прерађивачима бакра (с минималном производњом од 80.000 тона у концентрату, односно 100.000 тона катодног бакра) да до краја септембра доставе писмо о заинтересованости „за стратешко партнерство у вези са приватизацијом”. Нуди им се и да добију расположиве податке, да разговарају са управом и обиђу локације РТБ. Ни потенцијални партнери ни јавност једино не знају шта ће бити то „стратешко партнерство” и која је права сврха овог чудног позива. Различита стратешка партнерства су могућа са РТБ или са државом. Оглашивачи се нису потрудили да привуку реномиране за овај загонетни посао. Чудно је да су угледни саветници UniCredit и Deloitte послужили за овакво непофесионално оглашавање.

Јавни позив не наводи ни правни основ за тражено писмо о заинтересованости, јер га и нема. Реномирани партнери не воле да се јаве, а да не знају за шта су заинтересовани. Неко је себи оставио претерану власт да то касније одлучи и да ради шта хоће и са ким хоће. Није толико дуг списак свих у свету реномираних произвођача и прерађивача бакра, па јеса њима могло и директно да се контактира. Вероватније је да се огласом прикрива претходни избор за уговарање посла. Оглашено партнерство није „у вези са приватизацијом РТБ”, ако не буде продаје друштвеног капитала. Улагање стратешког партнера може бити уговорено само са садашњим сувласницима РТБ-а. Држава тек може постати сувласник РТБ ако посебним законом претвори друштвени капитал у државни, своја потраживања конвертује у улагања, односно ако уложи новац пореских обвезника.

Апелујем да се приватизација РТБ настави према закону, транспарентно и одговорно. Јавни позив за достављање писма о заинтересованости за партнерство у вези са том приватизацијом далеко је од таквог поступања и оставља простор за још једну аферу.

Економиста