Знамо шта се и како, у више наврата, у недавна „боља времена” кад се тона бакра продавала и за 8.000 долара, радило у вези са приватизацијом РТБ. Пропуштено је продавање његове имовине и приватизација, те сад влада креће у супротном правцу подржављења, кад је цена бакра два и по пута нижа. Близу пет хиљада запослених у РТБ стрепи, али и сви порески обвезници сносили су губитке од неколико десетина милиона евра годишње, у том предузећу које траје од 1903. године. Кад ће и како опет бити успешно?

Журно се тражи „стратешки партнер” да обећа улагање од најмање 116 милиона долара у року од три године у рударску делатност, те да тако стекне 40 одсто капитала „новог предузећа”. У те три године биће бољих цена бакра. Ново предузеће биће тек основано од четири постојећа РТБ предузећа. Мора се основати са капиталом од бар 174 милиона долара да би докапитализацијом достигао 290 и тако партнерових 116 милиона долара улагања било заиста 40 одсто укупног капитала. Колико одабрани партнер да више, толико почетни капитал новог РТБ мора бити и већи.

У та четири предузећа, од којих ће се тек направити нови РТБ, нема капитала јер је на крају 2007. године био у минусу 130 милиона евра, за колико су биле обавезе веће од читаве имовине, а то се у прошлој години још погоршало. Да би био формиран партнеру обећани нови РТБ, влада би требало претходно да преузме више од 130, а да би се остварила докапитализација на замишљени начин још 170, дакле укупно 300 милиона евра. Влада олако нуди још и 130 милиона долара кредита новом предузећу за изградњу нове топионице бакра, па је то укупно око пола милијарде долара неопходног новца. Који су ефекти тог улагања – не допире у јавност, ако је ико и израчунавао. Где ће се наћи тај новац?

РТБ се стално партнерима нуди неуређен. РТБ холдинг је сувласник 51 одсто капитала сва три „његова” зависна друштва (топионице и оба рударска), док је 49 процената неприватизовани друштвени капитал. Али су и сувласници капитала тог холдинга и топионица са 33 одсто и оба рударска предузећа са по 20 процената, док је 18 одсто друштвени капитал. У капиталу холдинга учествује још пет сувласника са девет одсто капитала. Одавно се морало уредити предузеће и за приватизацију и за докапитализацију. Лоше представљање увек обара цену, а за његово побољшање не треба много новца.

Избор стратешког партнера за РТБ, како га је покренула влада, биће још један неуспех „бизниса владе”. Неки разлози за то су овде поменути, а има их још много. Приватизација је требало да пренесе државни капитал на успешније приватнике. Подржављење је штетно, јер туђим новцем се не може бити ефикасан као са својим. А и одакле пола милијарде долара?

консултант за страна улагања