Чињеницу што грађани Вождовца треба и трећи пут да изађу на биралишта да би се формирала локална власт треба схватити првенствено као резултат начинa схватања власти у једном кругу српских политичких странака, али исто тако и као увод у озбиљни поремећај демократских установа. Вождовац је сигнал наступајуће дестабилизације политичког живота у Републици Србији, а не само неуспеха конституисања органа власти у једној општини.

Пропали избори на Вождовцу недвосмислено указују на два разлога неуспеха. Први – постизборни маневри коалиције око ДС-а, и други – дуго седење у фотељама власти коалиције о којој је реч. Да размотримо први разлог неуспеха. Најбољи одговор на питање зашто није формирана нова власт у општини понудио је шеф београдских социјалиста г. Антић: „Коалиција са СНС-ом и ДСС-ом угрозила би градску власт” („Политика”, 15. августа 2009). Овакав став само је део оног схватања актуелне власти по коме органи државне власти треба да се организују по вертикалном принципу. Другим речима, по схватању ДС-а и СПС-а, коалиција на републичком нивоу треба да се преслика на свим нижим нивоима. Резон да општинска власт треба да буде копија републичке, мотивисан је привилегијама „оних доле”, а не потребама грађана. Значи ли то да ће другачија власт од републичке имати неки дискриминаторски третман?

Нема никакве сумње да је овакво схватање власти далеко од демократског поимања. Најпре, када би то дозвољавале прилике, целом Србијом би завладала коалиција на републичком нивоу и онда бисмо фактички имали трансформацију демократије у коалициону диктатуру или коалициони монопол власти. Неколико партија имало би сву власт по вертикали, а остале би биле у опозицији. Друга негација демократије огледа се у томе што се власт на нижим нивоима формира тако што се добија директива из републичке владе, или се поглед упире горе, а не у складу са интересима грађана у општинама. Саопштење градског одбора ДС-а у коме се не допушта формирање власти мимо градског модела јасно говори где се тражи легитимитет локалне власти – у партијској централи и републичким кабинетима, а не у изборној вољи грађана.

Други разлог је опијум власти на свим нивоима. То што се ДС тако жилаво опирао формирању другачије власти у општини Вождовац проистиче из дугог времена владања. Већ 15 година ова странка држи главне полуге локалне власти и сасвим је сигурно да јој се не одлази. Навикнутост на власт, ствара илузију вечности. А ко дуго влада мора не само да чини грешке, већ и осети  хтео не хтео коруптивну моћ овог посла. Није добро да странка дуго влада. За њено добро је да се повремено повуче у опозицију, да буде критичар власти. А то би требало да буде вредност демократских политичких странака. Да и сама одступи, а не да је презру уморни грађани.

Није одговорност ДС-а и СПС-а само у томе што није конституисана власт на нивоу општине. Још је већа у ономе што ће уследити – одбијање грађана од избора и политике. Већ се уочавају озбиљни падови излазности грађана на изборе. А и зашто би излазили? Да се мрцваре и да се понижавају. Они дају глас а партијски штабови сервирају моделе власти.

Сваки трезвени грађанин Вождовца упитаће се: шта ако и после следећих избора не буде владајуће већине? Да не би поставио то питање он неће изаћи. И шта ћемо добити? Једну псеудодемократију у којој мали број грађана излази на изборе, а власт се одређује горе – у граду или републичкој влади.

*социолог, научни саветник