Остали коментари
Тодор Куљић
Прилагођени антифашизам
Што је криза жешћа, то се антифашизам све отвореније инструментализује зарад циљева мултинационалног капитала. Како се понашају нове мале балканске државе? Епигонски поносно
Свуда је, изузев Русије, Дан победе над фашизмом утопљен 2009. у Дан Европе. Француско-немачки споразум угаљ-гвожђе-челик из маја 1950. све је гласнији, а пад Берлина маја 1945. све је блеђи догађај. Фотељаш Робер Шуман, француски шеф дипломатије, полако али сигурно потискује из сећања на антифашизам Георгија К. Жукова, коњичког поручника царске војске и потоњег совјетског маршала. Под притиском Брисела,и у Србији се војна победа над фашизмом лагано претвара у перформанс. Уличним карневалом обележен је дефинитивантријумф уједињеног европског капитализма.Сигурно да нам не требају војне параде, али ни карневализација која лишава годину 1945. прекретничког значаја. Ових дана као да ЕУ захваћена финансијском кризом убрзава поступну синхронизацију европског сећања на слом фашизма. Што је криза жешћа, то се антифашизам све отвореније инструментализује зарад циљева мултинационалног капитала. Како се понашају нове мале балканске државе? Епигонски поносно.
Ових дана је у Хрватској бучно прослављен јубилеј ,,Бљеска” и звучно истакнут хрватски антифашизам у Јасеновцу. Месић је чак и Тита бранио. У Србији нема јубилеја националног тријумфа, страначке лидере гледали смо окружене поповима на ђурђевданским славама, а не на обележавању Дана победе.
Уосталом како се и сећати Сутјеске и Неретве,ако ћемо у Европу. Брисел отворено тражи декомунизацију антифашизма. Али не само Брисел. Могу ли младе националне балканске државе, очишћене од југословенства, данас да славе антифашизам који су водили комунисти? Могу, ако га успешно ревидирају. Уосталом сваки национализам са нелагодом прихвата говор о фашизму, јер се зна да фашизам није екстремни либерализам, ни искључиви комунизам него екстремни национализам. Нарочито су конзервативци мрзовољни према антифашизму. Они са неким академицима и деловима цркве упорно траже рехабилитацију Недића.
Па ипак, антифашизам се због окружења мора обележити. Како? Тако што га ваља европеизовати, децентрирати и национализовати. Треба поменути партизане, али само уз нове службене антифашисте – четнике и домобране. Не би ваљало заборавити ни Тита, али само зато што га још увек свет памти. В.Јеремић је хвалио Тита у Хавани. Какав год био, Тита треба због иностранства искористити.А сећање унутар земље сами ћемо дотерати у нови корак.
Треба најпре помирити бриселско европеизовањеантифашизма са снажним домаћим конзервативним анти-антифашистичким четничким и квислиншким заједницама сећања које су прилично умрежене у савременој српској службеној и академској мисли о прошлости. То би лакше ишло да и сама власт није завезана у исти чвор. Питање је, наиме, да ли је благонаклони однос према квислинштву само ствар снажне српске идејне и политичке деснице? Или је наведенианти-антифашизам важна структура и новог српског капитализма? Нису ли квислинзи „прошлост која упорно неће да прође” управо стога јер је њихова виктимизација део идејне превенције послесоцијалистичких елита? Изгледа да јесу, јер обновљеном српском капитализму због потенцијалне опасности од експлоатисаних радника није на одмет измењена слика рата и репресивна слика комунистичког антифашизма.
О овој стратешкој околности власт мора да води рачуна када мири декретирани бриселски антифашизам са потребама дела домаћих елита за анти-антифашизмом.То је свакако теже него уклонити слику Недића из историјске сале Владе Србије.Зато мајски антифашистички јубилеји у Србији више личена прилагођену културу сећања. Више је то импровизација него аутентично сећање са симболиком која опомиње. Свака импровизација важи само до следеће прилике.
професор Филозофског факултета у Београду
Последњи коментари
Чињеница да је свуда сем Русије, Дан победе над фашизмом утопљен у "Шуманов дан" може да изненади само оне који не сагледавају садашње стање у свету и Европи, а свакако и оне који о II светском рату не знају ништа. Највећи допринос победи над фашизмом су дали Руси, жртвујући 27 милиона својих младића за добро Русије (СССР), али и остатка света. Непотребни су нови докази антифашизма код Руса, као што је непотребно тумачење зашто достојанствено обележавају 9 мај уз сећање и почасти жртвама рата јер нема породице која није имала свој губитак. Руси су поразили фашизам уз помоћ осталих антифашиста. Оно што чуди јесте понашање Србије када се зна да Срби имају много више заједничког с Русима кад говоримо о том рату, па и о броју жртава, него с Еуропејцима којима се тако додворавамо. Треба ли да изокренемо своју повест не би ли били сличнији Холанђанима, Немцима, Мађарима, Италијанима, Бугарима, Хрватима, Шиптарима и осталим фашистима? То ли је цена улазнице у ЕУ? Поништавање тековина Другог светског рата је на делу, то ваљда сви видимо, што је изгледа сада најлакше ако се стави знак једнакости између антифашизма и комунизма. Однос ЕУ према Србији то само потврђује. Зато, неће нам помоћи изједначавање антифашиста војске у отаџбини генерала Михаиловића с Павелићевим постројбама, домобранима, белогардејцима и балистима јер су разлике свету познате. Нећемо успети да докажемо да смо, па ни да смо били фашисти, ма колико се упињали да то докажемо. Можемо ми да "заборављамо", само они којима се додворавамо - не заборављају. У памет се браћо Срби! Хрватска је ближе ЕУ, поричући усташтво, за које ипак признаје да га је у светском рату било, али тако да захтева изједначавање усташког злочина с партизанским при крају рата, "превиђајући" да су усташе починиле геноцид над Србима цивилима, а да су партизани стрељали поражене војне припаднике. О броју жртава на обе стране знамо толико да - свако поређење није могуће.
Шта данас значе „фашизам“ и „антифашизам“ ? Постојао је (и постоји са префиксом „нео“-) само један : италијански фашизам. Међутим, комунисти и њихови данашњи симпатизери користе тај појам у намерно искривљеном смислу. Они под њим подразумевају не италијански фашизам, него првенствено немачки нацизам. Па, зашто онда ствари не називати правим именом? Дакле :„нацизам“ и „антинацизам“ ? Е,то је незгодно из два важна разлога: 1. Име нацистичке странке је: „Национал- СОЦИЈАЛИСТИЧКА Немачка РАДНИЧКА ПАРТИЈА“. Непријатно за комунисте. Ем социјалистичка, ем радничка партија! Ти термини су комунистички монопол. 2. Још незгодније: и поред повремених зађевица, СССР је имао разгранату војно-политичку сарадњу са нацизмом. Још пре доласка нациста на власт, СССР је помагао Рајсхвер ( у чијим редовима је било много потоњих нациста) у наоружавању и пружао му могућности вежби на својој територији, што је било забрањено Версајским мировним уговором. То је још ни по јада, него је СССР са немачким нацистима закључио 1939 г. још и уговор о ненападању и сарадњи. У његовом оквиру је снабдевао Трећи Рајх стратешким сировинама током првих година Другог светског рата, а још је и садејствујући са њим војно окупирао балтичке земље, и део Пољске. Дакле – нацизам је боље не помињати, узети лепо фашизам и све гурнути под тај тепих. Иначе, „антифашизам“ се као термин користи углавном у (бившим)комунистичким земљама и само неким западним у којима су комунисти после рата играли већу политичку улогу. Одомаћио се, па нацизам који је крив за сва зла левичари не помињу, а сви који се са њима у било чему не слажу су „фашисти“ и квит! Југословенски комунисти („прави антифашисти“), на челу са вољеним другом Титом су априла 1941 г. мирно чекали све док му (Тито је био агент Коминтерне: Валтер), телеграмом из Москве 30. јуна 1941 (после 2 месеца!), Георги Димитров није послао Коминтернину наредбу да ступи у акцију против Немаца. 2000 дозвољених знакова онемогућава навођење постојеће литературе о томе.
Kako god okrenes, oni koji su bili spremni da zrtvuju zivot i pridruze se milionima golorukih da bi se zaustavila ala koja je htela da porobi pola sveta, zasluzuju postovanje. To sto su ujedno poverovali da ce komunizam doneti vise pravde i humanijeg zivota, to im je samo dodatni kredit. Mozda je i cetnik masne brade imao neki svoj fol i neku svoju pravdu i patriotizam i grudu, ali gde je on bio od ideje svetske pravde, i borbe za civilizovaniji i humaniji zivot...Pa ne moze prase da otme rucak zirafi, bre.