Промена која пристиже

С Бараком Обамом Америка је у уторак пронашла саму себе смогавши снаге да врати смисао начелима слободе, правде и свима понуђених могућности – принципу на којем је утемељена и којим је током двадесетог века инспирисала слободољубиви свет. Сазнање Европљана и других да једна таква оаза постоји, доступна, просперитетна и спремна да стане иза својих универзално прихваћених идеала будило је наду, охрабривало отпор и помогло слому фашизма и комунизма. Америчке трупе су Европу спасавале зла на њеном тлу. Кенедијев „ваздушни мост” сачувао је Западни Берлин. Рушење „зида” и спајање „два Берлина” вратило је Европи Немачку. Демократска и јака Немачка учинила је остваривом идеју о уједињеном континенту.

Искреност водеће силе света у поштовању узвишеног принципа,међутим, доведена је у питање поступцима Вашингтона под руком Бушове администрације. Престиж Америке нарушен је њеним понашањем у међународним односима, где је правда подређивана праву силе. Рат у Ираку почет је под лажним изговором. Поступци према затвореницима примакли су се бруталношћу нацистичким. Идеал људских права дезавуисан је пречестим одступањима, а демократија амерички режираним превратима, али и шуровањем с недемократским режимима, свуда где је то Америци одговарало.

Одлука Американаца да сенатор Обама – први икада изабрани црни човек за Белу кућу – буде тај, који ће Америку преузети распету и морално презадужену,ухваћену ратовима, економском кризом и дефицитом угледа, пример је коме нема равног. Реч је очовекукоји има визију излаза и, на другој страни, способност да расно подвојену нацију уздигне изнадњених предрасуда до оног степена када га може јединствено разумети и следити. Такво унутрашње препознавање себе, и просветљење, ретко је коме доступно. Чешће се наилази на народе жртве судбине (тиме, што једном не препознају тренутак, а други пут визионара, те им је историја непрекидно понављање страдања!), а само ретки утичу на судбину и усмеравају је.

Усправан став човека пред временом и приликама прича је о настанку, оно чиме је нови свет и почео. Али, америчка катарза произвела је утисак широм кугле земаљске.Симбол уважавања фасцинантног догађаја су масовне симпатије упућене Обами. Његов начин прихватања победе, у постизборној ноћи уЧикагу, ретко кога је могао оставити равнодушним. Изразио је пробуђену наду, обновљено самопоуздање и дубоке емоције„помирених Американаца”. Видела се Америка која је успела да „изнова себе осмисли”, рекао је Француз Доминик Муази. Америка која се враћа, а не напушта своју „универзалну поруку”. Има и других сила света, казаће тим поводом теоретичар Муази: „Важна је Кина.Не сме се занемарити Русија. Али ниједна од тих земаља не носи неку универзалну поруку. Једино Америка.(...) Разлика је та што нико на свету не сања да постане Кинез или да постане Рус. Али милиони људи света, па чак и неки Европљани, и даље сањају да буду Американци”.

Ако је у праву, Америка је прерано отписана, посебно руским инсистирањем да тобоже више није у стању да буде пример и путоказ свету. Интересовање тог света за америчке изборе, реаговање светских берзи и, на крају, журба Русада своје рубље промене за доларе не указују да је поредак с Америком у средишту, бар у догледно време, у опасности да буде срушен. Дезавуисана је агресивност оличена у себично обојеној политици председника Буша усред уплетеног света у којем се мора сарађивати. И то је, за почетак, промена која пристиже са Обамом, а свет остаје какав је био и биће позван да упре заједнички. Европљани да у Авганистану у већој мери подметну плећа, Иран да одустане од нуклеарног оружја, Руси да не полажу право на господарење животом и опредељивање малих суседа.